Epidemije u Srbiji

U Srbiji su 1914. i 1972. godine zabeležene dve velike epidemije. Epidemija pegavog tifusa na početku Prvog svetskog rata zahvatila je valjevski kraj da bi se kasnije proširila na ostale predele. U proleće 1972. godine, u tadašnjoj Jugoslaviji od velikih boginja, zvanično, obolelo je 175, a umrlo 35 ljudi.

Dve velike epidemije zabeležene su u Srbiji u 20. veku. Na početku Prvog svetskog rata, između 500.000 i 600.000 ljudi obolelo je od pegavog tifusa. Broj žrtava procenjen je na oko 135.000. U proleće 1972. godine u tadašnjoj Jugoslaviji zabeležena je poslednja epidemija u Evropi. Od velikih boginja umrlo je 35 osoba, dok je ukupno obolelo 175.

Opaka bolest zahvatila je još u oktobru 1914. godine valjevski kraj da bi do decembra dobila epidemijske odlike.

Bolest je zahvatila Kolubaru, Podrinje, Posavinu, Jadar, Rađevinu, a zatim i celu Srbiju. Obolelo je ukupno 500.000 do 600.000 stanovnika, dok se broj umrlih procenjuje na oko 135.000, od čega su 30.000 bili vojnici.

Bez obzira na to što u vojnoj istoriji nema primera da je jedna vojska ušla u rat sa tako malim brojem lekara kao srpska, svega 450 na oko 4,5 miliona stanovnika, srpski sanitet je uz pomoć stranih lekarskih misija, uspeo da savlada pegavac do kraja maja 1915. na ovim prostorima, a do avgusta potpuno na području Srbije.

Prema najstarijim podacima planiranje zgrada za bolnice u slučaju rata otpočelo je, po tada važećem kalendaru, 26. februara 1914. Popis je predviđao 11 opštinskih objekata sa 2.210 bolesničkih kreveta. Kasniji događaji nadmašili su sva očekivanja te je došlo do korekcije prvobitnih planova, tim pre što su uoči rata u Valjevu postojale samo dve bolnice.

Danas su sinonimi pegavac i "vašljivi tifus". Srbija je od 1914. godine do 1915. gogine. bila "zemlja trbušnog tifusa, povratnog i tajanstvenog i žestokog pegavog tifusa".

Do danas se održalo mišljenje za tadašnje lekare da "nisu znali teoriju i praksu epidemiologije pegavca", da je ne poznavanje rezultata Nikolovih ogleda "narod platio sa nekoliko stotina hiljada glava".

Saznanje činjenice da pegavac prenose vaške sa zaraženog na nezaraženog nije bila dovoljna garancija uspeha u daljem angažovanju na pronalaženju efikasnog taktičkog sredstva za masovno uništavanje vašaka.

Velike boginje

Od velikih boginja, variole vere, u proleće 1972. godine, u tadašnjoj Jugoslaviji, u poslednjoj epidemiji u Evropi, obolelo je zvanično 175 i umrlo 35 ljudi. U Institutu za imunologiju i virusologiju "Torlak" epidemija je potvrđena 15. marta.

Već sutradan "Glas Amerike" objavio je vest, da će Titova Jugoslavija čitavu narednu nedelju, sve do 22. marta, biti pod embargom. Tada počinju strah, panika i redovi za vakcinu među stanovništvom Srbije. Od 22 miliona Jugoslovena, vakcinisano je 18 miliona.

Epidemija je zvanično trajala do 30. aprila, kada je "dekretom" proglašeno odjavljivanje da bi se spasila turistička sezona.

Manjih talasa oboljevanja bilo je do sredine maja. Upravo zbog kasnijeg prijavljivanja i ranijeg odjavljivanja epidemije, sumnja se da je obolelih bilo više nego što je zvanično, blizu 200 ljudi.

Pored zvanične verzije da je zarazu uneo Ibrahim Hoti, koji nije bolovao, i nije imao ožiljke po telu, postoji opcija da je ta epidemija variole zapravo bila biološki rat.

Infektivne bolesti epidemijskog karaktera javljaju se kao posledica nehigijenskih prilika i neredovnih stanja, prvenstveno u ratnim uslovima. Kao prateći element 1914. godine pojavila se epidemija pegavog tifusa, koja spada u red najvećih koje su pogodile Srbiju.

Reč epidemija je nastala od grčkih reči epi-preko i demos-narod. Epidemijske bolesti su između ostalog kolera, grip, tifus i kuga. Epidemije koje prelaze državne ili čak kontinentalne granice nazivaju se pandemije.

broj komentara 0 pošalji komentar