Ukoričena kvadratura kruga

Iako je očekivano da premijerno predstavljanje knjige "Kvadratura kruga", novinara RTS-a Branka Stankovića, bude upriličeno pred beogradskom čitalačkom publikom, zadovoljstvo da je prvi vide i druže se sa autorom sinoć su imali žitelji Župe.

Na stotine različitih životnih sudbina  koje je beležio za nezaborav tokom proteklih deset godina u televizijskom serijalu "Kvadratura kruga", vodile su Branka Stankovića na put dug hiljade kilometara, utabanim stazama i bespućima, iz sela u gradove, iz svetskih metropola do planinskih vrleti, čineći ga neumornim hroničarem vremena u kome živimo.

A onda je rešio da, kako sam reče, načini zbirku priča iz života, priča koje govore o ljubavi i dobru, kojih je sve manje u čoveku, kao što je i ljudskosti sve manje u ljudima. Njenu promociju, prvu nakon Sajma knjiga, i susret sa autorom meštani Župe dočekali su s neskrivenom radošću.

"Za 20 godina, koliko postoji Zavičajni muzej Župe, u njemu je organizovano na desetine, pa i stotine koncerata, izložbi i književnih večeri, ali ovo što se večeras desilo za nas predstavlja posebnu čast", rekao je direktor Zavičajnog muzeja u Župi, Ivan Brborić.
"Ugostiti takvog čoveka, novinara, profesionalca, dobrotvora, humanistu, kao što je Branko Stanković, zaista je veliko zadovoljstvo. Posebno ako se ima u vidu da je ova promocija prva u nizu onih koje će se organizovati po gradovima Srbije."

Sanja Knežević kaže da je došla da podrži ono što Branko Stanković radi: "Jedva čekam da prelistam njegovu knjigu i iskreno smatram da kada bi u ovoj zemlji bilo malo više ljudi koji bi svoj posao radili na način na koji to radi Branko Stanković, svima bilo lepše".

Vojkan Bekrić kaže da je Branko na neki način promoter Župe, jer je od 350 emisija, koje je do sada uradio, više njih bilo posvećeno Župi i aleksandrovačkom kraju:

"Poštujem neizmerno ono što radi i mislim da ima mnogo istine u onoj njegovoj rečenici: Svi smo mi ljudi, treba biti čovek."

Od priče o pesniku Dušku Trifunoviću, preko one o neobičnom prijateljstvu vučice i monaha, i malom-velikom čoveku, dečaku Miliji Jeliću, među korice knjige smestio se tek delić sudbina koje su gledaoci zahvaljujući "Kvadraturi kruga" spoznali, saosećali i neretko pomagali da stvari krenu nabolje.

Branko Stanković kaže da život stalno traži da se slika, ali da nije očekivao da će mu nametati ovakve teme.

"U ovoj poplavi onoga što se zove rijaliti šou, i onoga što se slika kao kvaziživot, ja sam uvek za pravi život i to će mi uvek biti izazov. Ako jednog dana pogrešim i odem u nekom drugom pravcu, onda se više neću baviti novinarstvom", kaže Stanković.

Na pitanje da li se pomalo umorio od preračunavanja kvadrature kruga kaže: "Jesam se umorio, ne samo preračunavajući Kvadraturu kruga, nego i od mnogih sudbina ljudi koji su prošli kroz tu emisiju. Stiže me umor, ali eto, još uspevam da sve to nosim nekako, iako je do sada ispričano 1.270 priča.

Među koricama prve knjige našlo se tek njih dvadesetak, što ostavlja više nego dovoljno prostora da se ostale priče nađu u nekim narednim knjigama koje će, verujemo kao i prvenac "Kvadratura kruga", pronaći put do srca čitalačke publike.