Vinatovača - jedina prašuma u Srbiji

Vinatovača na Kučajskim planinama jedina je prašuma u Srbiji. Tri i po veka ovde nije posečeno ni jedno stablo, tvrde šumari, a najčešći posetioci, koji je i brižno čuvaju, su studenti beogradskog Šumarskog fakulteta.

Dobro skrivena od očiju znatiželjnika i još bolje čuvana od sekira i motornih testera, na Kučajskim planinama živi svoj život jedina prašuma u Srbiji - Vinatovača. Ljudska ruka tu ništa nije dirala već 350 godina i jedino tu prastare bukve umiru prirodnom smrću.

Do Vinatovače se inače teško stiže. Od Despotovca, preko Lisina makadamom 15 kilometara do samog središta Kučajskih planina, a široj javnosti do nedavno bilo je gotovo nepoznato da se u srcu Srbije krije prava bukova prašuma. Možda baš iz tog razloga ostala je netaknuta do danas. Ona je živi svedok kako je ovaj deo Srbije izgledao pre više vekova.

Bukve u Vinatovači u prečniku imaju više od metra, a visoke su i do 45 metara. Starost pojedinih stabala procenjuje se na 300 i više godina. Bukova šuma prašumskog tipa zauzima površinu od 37 hektara i raste na nadmorskoj visini od 650 do 800 metara.

Vinatovača je pod zaštitom države najvišeg stepena što znači da je strogo zabranjena bilo kakva ljudska intervencija. Nije dozvoljeno čak ni branje šumskog bilja ili gljiva, a o seči stabala naravno nema ni govora.

"Kad neka bukva pod uticajem snega i vetra od starosti padne tu i ostaje, ništa se ne dira", kaže Vlada Stojičkov iz šumskog gazdinstva "Južni Kučaj" u Despotovcu.

Nedaleko od Vinatovače otvorena je nova šumska kuća javnog preduzeća "Srbijašume". Pošto se nalazi na području budućeg parka prirode Kučajske planine, šumska kuća biće prvenstveno u funkciji zaštite prirodnih retkosti Gornje Resave i Kučaja i naravno jedinstvene u Srbiji prašume Vinatovače.

broj komentara 16 pošalji komentar
(utorak, 01. maj 2018, 21:04)
Srba [neregistrovani]

Seca sume

Pre desetak dana bio sam na Kucajskim planinama sa planinarima. Peli smo se na Veliki lisac i hodali pored recica Tisnica i Perast. U povratku smo bili svedoci sece bukove sume u blizini cuvenog prerasta. Interesuje me da li je dozvoljena seca sume tokom cele godine. Ja sam sa sela i kod nas od davnina pravilo da se suma ne sece u prolece kad suma lista i razvija se...Pozdrav

(sreda, 23. nov 2016, 07:30)
Дејан [neregistrovani]

Јесте лепо

Шума ће увек да буде изазов за мене. Није јој лако прићи, а још теже је проћи кроз њу.

(ponedeljak, 14. nov 2016, 14:06)
anonymous [neregistrovani]

Naslov

Veoma lep članak
Napred Vinatovača

(nedelja, 09. okt 2011, 12:40)
Некад било... [neregistrovani]

Ако људи улазе...

то више није прашума!Само један је довољан да уништи природу...

(nedelja, 09. okt 2011, 12:27)
anonymous [neregistrovani]

Nenad KG

I bolje je sto ljudi ne znaju za ovakve (do duse retke) bisere prirode. Ako se sazna, osudjeno je na unistenje. U mom kraju, na zalost, sume se seku bez ikakve kontrole. Za nekoliko godina ostace samo goleti, dusa me boli... :(

(nedelja, 09. okt 2011, 11:34)
anonymous [neregistrovani]

re @dalje ruke

Ako ti je rekao, a i ja tvrdim da je gospodin u pravu. Ili si se osetio prozvanim zbog djubreta ili zbog toga sto ne mozes da seces neovlasteno drva?!

(nedelja, 09. okt 2011, 02:13)
Ekomix [neregistrovani]

Kultura

Obidjite malo nase pecine. Vekovima stvaran pecinski nakit u jednoj turistickoj turi sa sve vodicima zavrsava u dzepovima klinaca. Kultura je nama potrebna! Ne turizam!

(subota, 08. okt 2011, 22:58)
Djole. [neregistrovani]

@dalje ruke

Al nam vi gospodine ocitaste lekciju o lepom ponasanju.Jel drvo iz te sume nosi vase ime pa ga zasticujete bodljikavom zicom.

(subota, 08. okt 2011, 20:33)
anonymous [neregistrovani]

dalje ruke

od zasticene prirode, gde god se pojavio covek unistio je prirodu. vi kao znate da cuvate prirodu, a ispred svake vase kuce ili stana je djubre, decu ne znate da vaspitate kako da se ophode prema svojoj zivotnoj sredini. svadjate se oko turizma i industrije, drvokradice vec smisljaju kako da dodju i prokrce i ovo malo sume... taj deo treba zastititi bodljikavom zicom.

(subota, 08. okt 2011, 19:56)
Dali [neregistrovani]

Neistina

Turizam je najteza grana privrede, ako cemo iskreno i tu se ne slazem sa komentarima pojedinaca da je to grana privrede za neradnike. Lakse je sedeti u fabrici 8 sati, siti carape i majice i poci kuci, negoli resavati brojne zahteve i probleme gostiju koji vas posecuju.