Stogodišnjakinja iz Žuči

Iako niko od najbližih ne zna koliko Kalina Danilović tačno ima godina, kao ni kog je datuma rođena, to ih ne sprečava da se svake godine u isto vreme okupe i prirede joj proslavu još jednog rođendana.

Ovih dana, ona je u centru pažnje. Došli su sinovi, snahe, posećuju je rodbina, komšije. Svi su tu da obeleže još jednu godinu više u njenom životu. Tim danima se i ona najviše raduje.

Najviše voli kad joj dođu deca i prijatelji, kaže slavljenica, a kao najveći uspeh u životu navopdi to što je podigla i izvela na put petoricu sinova.

Kalina Danilović je još uvek vitalna i zdravlje je dobro služi, a zdravstveni karton u kuršumlijskom Domu zdravlja otvorila je tek prošle godine.

Nema posebnog recepta za dugovečnost: "Jeli smo šta smo imali, a rakiju nikad nisam pila."

Matične knjige rođenih su uništene i nema nikakvog traga o godini rođenja Kaline Danilović. Njen sin Gvozden tvrdi, na osnovu svedočenja meštana, da je sigurno rođena pre datuma upisanog u ličnoj karti: "Stari ljudi koji više nisu živi uvek su govorili da je mnogo starija, možda i desetak godina."

Prve komšije i rođaci, Ratomirka i Miodrag Danilović, kažu da su decenijama upućeni jedni na druge i da ih ona, uprkos godinama i sada uvek isprati i dočeka: "Baka je pametna, iskrena, poštena, i volimo da se družimo sa njom."

Iako živi sama, Kalina kaže da je srećna jer je često posećuju sinovi, koji je i izdržavaju, pošto nema drugih primanja. Povremeno se viđa i sa rođenom sestrom, koja živi u susednom selu Selova, i takođe ima blizu sto godina.