Najmlađi heroj Cerske bitke

U borbama kod sela Dobrića, 5. avgusta 1914. godine, poginuo je najmlađi junak Cerske bitke učenik šestog razreda Druge beogradske gimnazije Stanislav Staško Sondermajer.

Sa željom da njegovo herojstvo sačuvaju od zaborava, meštani Bogosavca, uredili su njegov grob u centru sela i organizovali pomen.

"Od srca žaljen, mlad, a tako slavan, mali junak Trećeg konjičkog puka boravi večni san na polju časti", zapisao je o Stašku Sondermajeru njegov profesor Ibrovac.

Vaspitavan u patriotskom duhu, sin uvaženog hirurga i sanitetskog pukovnika, Romana Sondermajera i Stanislave Đurić, imao je 16 godina kada je buknuo rat. Dok su se muškarci spremali za front, dečak je stao pred oca tražeći da krene i on, ali dozvolu nije dobio.

"Mnogo su voleli srpstvo i Srbiju i zbog toga su otišli u rat. Mali Stanislav je pobegao u rat gde se prijavio ovde negde kod Šapca. Učestvovao je u Cerskoj bici, gde je i poginuo četiri ili pet dana po dolasku", kaže Stanisavljeva snaha Zagorka Sondermajer.

Određen da bude na službi u pozadini, dečak je preklinjao da mu se učini čast da uđe u borbeni red, a njegovo stradanje sa puškom u ruci izazvalo je suze u očima mnogih ratnika.

"Žene, sestre, majke Bogosavca, izašle su na bojište i našle mladog dečaka u mornarskoj uniformi, uzele su ga, donele u centar sela i sahranile na mestu gde počiva", kaže Milorad Marinković iz Bogosavca.

U bluzi poginulog dečaka pronađen je dnevnik umotan u maramicu u kojem opisuje kako ga je porazila smrt majke dva dana posle mobilizacije kao i atmosferu na frontu.

"To što je učinio Staško Sondermajer, da sa svojih 15-16 godina ode u dobrovoljce, ne bi ni neki stariji ljudi. Vrlo sam ponosna", kaže Mila Ivanišević, Staškova unuka.

Pesmom mu se odužila i Isidora Sekulić, čiji deo se, po odobrenju porodice objavljuje prvi put: "Davno neobradovana, obradovala sam se diademi čistih tvojih detinjih očiju. Pričao si da voliš Srbiju, slobodu i jednog princa. I s tobom zajedno, ja sam volela Srbiju".