Kruševačka privreda na kolenima

Od nekada moćne kruševačke privrede ostale su loše privatizacije, stečajevi i kolone nezadovoljnih radnika.

Razlog propadanja privrede u jednom od najvećih industrijskih centara zemlje mnogi vide u dugotrajnim procesima transformacije velikih sistema i nesposobnosti lokalne vlasti da privuče investitore. Broj od preko 17.000 zaposlenih sveo se na pet hiljada, a ni sigurnost njihovih radnih mesta nije izvesna.

Predsednik Samostalnog sindikata za Rasinski okrug Milenko Mihajlović kaže da je suština da se zadrži ono što je ostalo, jer ako i to propadne Kruševac će doživeti još težu sudbinu.

Mali je broj kruševačkih preduzeća u kojima se zaista radi. To su, mada mnogi ne žele da priznaju, upravo ona koja su privatizovana i u kojima je drastično smanjen broj zaposlenih, poput "Merime", "Rubina" i "Duropaka". U ostalim preduzećima, bilo državnim bilo privatnim, gde radnici dolaze na posao ali ne proizvode praktično ništa problemi su veliki.

Neško Gajić zaposlen u "Plimi M" kaže da im se trenutno  duguje pet zarada i doprinosi za osam meseci: "Poslednji litar ulja proizveli smo pre 18 meseci. Fabrika ne radi od decembra. Dovedeni smo u beznadežnu situaciju."

Prosečna zarada u "14. oktobru" je, prema rečima predsednika sindikata u tom preduzeću Ljubiše Velimirovića, oko 29.000 hiljada dinara:

"Nismo zadovoljni ni primanjima ni uposlenošću kapaciteta. Mislimo da  mogu da se uposle još neki kapaciteti, jer samo na području Kruševca oko 50 privatnika radi program 14. oktobra."

Leto radničkog nezadovoljstva i plaćanje nerada

Nezadovoljstvo radnika kulminiralo je ovog leta. Štrajkovi, protesti i blokade postali su svakodnevna pojava.

U Župi gde je proizvodnja odavno zamrla traže novog kupca i plate, bez obzira na to što godinama ne dolaze na posao.

U "Trajalu", koji je zbog duga od 20 miliona evra doveden u skoro bezizlazan položaj, vlasnik i deo zaposlenih u zajedničkom protestu traže pomoć države.

"Svima je u interesu da Trajal opstane, a ne da najveća fabrika u gradu ode u stečaj", smatra državni sekretar u Ministarstvu ekonomije Miodrag Đidić. "Ko će biti vlasnik nije ni važno."

O sudbini najvećeg kruševačkog kolektiva odlučivaće se narednih meseci uz posredstvo  državnih organa koji su brzo i adekvatno reagovali u slučaju fabrike maziva i hitnim raskidom privatizacije sa Nibens grupom spasili propadanja još jedan kruševački kolektiv.

Proizvodi se i prodaje, ali problemi nisu mali, jer je dug prema bankama sedam miliona evra. I u lokalnoj samoupravi su svesni da je situacija u privredi zaista teška.

"Pokušavamo da pomognemo preduzeća gde grad nije direktno odgovoran. Sledeće nedelje počeće neka manja proizvodnja u "Savremenom domu", pa je i to nešto", kaže gradonačelnik Kruševca Dragan Jovanović.

Građani Kruševca od lokalne samouprave očekuju da konkretnim potezima, kao što su to učinile druge sredine, privuče potencijalne investitore i zaustaviti posrtanje nekada moćnog privrednog centra.