Bez dogovora o ceni maline

21.15 - Završeni razgovori malinara i predstavnika Ministarstva poljoprivrede. Malinari nezadovoljni, traže sastanak sa premijerom Cvetkovićem i ministrom Petrovićem.

18.50 - Počeli razgovori iza zatvorenih vrata između predstavnika Ministarstva poljoprivrede i malinara u Požegi.

15.55 - Sukob demonstranata i policije. Ima lakše povređenih na obe strane, javlja dopisnik RTS-a Slavica Jovanović.

Razgovori malinara i predstavnika Ministarstva poljoprivrede u Požegi završeni su zaključkom da treba naći način da proizvođači dobiju veći udeo u ceni maline.

Međutim, malinari su i dalje nezadovoljni, jer nije ispunjen njihov zahtev da otkupna cena bude 126 dinara za kilogram i traže da razgovor s premijerom Mirkom Cvetkovićem i ministrom Dušanom Petrovićem. Pitaju i zašto je prema njima primenjena sila, kada su kod Arilja naišli na barikade policije i žandarmerije.

Ipak, na razgovorima u Požegi je dogovoreno da se oformi radna grupa sa predstavnicima Uduženja malinara "Vilamet", hladnjačara, državnih organa i resornog ministarstva, koja će imati zadatak da utvrdi da li postoje nepravilnosti u izvozu maline.  

Malinari su odlučili da noć provedu na barikadama u selu Virovo, gde se još uvek nalaze  policijske snage, ali je situacija mirna i bez incidenata.

Proizvođači malina sukobili su se danas sa pripadnicima policije i žandarmerije u pokušaju da nastave put ka Beogradu, gde je bio najavljen protest ispred Vlade.   

Epilog - nekoliko lakše povređenih sa obe strane, prevrnuta policijska vozila i traktori, i malinari koji nisu odmakli tri kiliometra dalje od Arilja.

U užičkoj bolnici pomoć su zatražila četiri policajca i jedan učesnik protesta.

Proizvođači malina traže da otkupna cena tog voća bude 126 dinara za kilogram i smatraju da je sadašnja od 80 do 90 dinara niska.

Rod malina za trećinu je manji nego prošle godine, ali je, tvrde malinari, izuzetno kvalitetan, zbog čega i traže veću cenu.

"Mi idemo da tražimo našu muku, a gospoda u Beogradu neka vide ko nas pljačka i šta nam radi", poručuju malinari.

Vojislav Stanković iz Privredne komore Srbije kaže da je ovogodišnja otkupna cena po kilogramu svakako mala, ali da ona omogućava pristojnu zaradu između dve i po do tri hiljade evra po hektaru, a retko koja voćasta kultura omogućava ovakvu zaradu.

Institut za ekonomiku poljoprivrede, na drugoj strani ocenjuje, da je razlog niske otkupne cene maline "čisto pitanje tržišta, odnosno, odnosa ponude i potražnje, a ne da se hladnjačarski lobi urotio protiv grupe proizvođača". U Ministarstvu poljoprivrede, takođe, poručuju da cene formira tržište, pa proizvođačima nude druge opcije.

Državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede Ljubiša Dimitrijević kaže da država nudi mogućnost skladištenja u javnim skladištima, što je šansa svima koji su nezadovoljni trenutnom otkupnom cenom da uz pomoć države tu robu uskladište, s obzirom na to da je država platila 50 odsto otkupnina.

Ovakva opcija nije mnogo zainteresovala malinare, iako im, kako tvrde stručnjaci, omogućava da robu prodaju kada postignu bolju cenu. Kapacitet skladišta je gotovo 3.000 tona, a uskladišteno je svega 103, što je tek tri ipo odsto ovogodišnjeg roda.

Profesor Poljoporvrednog fakulteta Miladin Ševarlić kaže da postoji drugi način, a to je da malinari postanu akcionari hladnjačari i da preuzmu, ne samo rizik proizvodnje što sada čine, nego i rizik čuvanja, skladištenja i nalaženja kupca na međunarodnom tržištu i izbegavanja posrednika do plasmnana.

Situacija nije povoljna ni na svetskom tržištu - cene sveže maline do 40 odsto su niže nego prošle godine. Bez obzira na kvalitet otkupna cena u Poljskoj kreće se od 30 do 60 centi po kilogramu, oni koji je prodaju na pijaci prolaze bolje, jer cena pakovanja od pola kilograma dostiže jedan evro. Poljska je, inače, posle Srbije i Čilea, najveći proizvođač malina u svetu.