Organske maline iz Šljivove

Ovo je peta godina kako porodica Aćimović zatravljeni zasad maline đubri isključivo stajnjakom, prska bakarnim krečom i koprivom. Sa hektar i po zasada ove godine očekuju više od 12 tona roda.

Bez upotrebe mehanizacije, hemije i uz poštovanje pravila organske proizvodnje oni su najveći uzgajivači tog voća u Šljivovi.

"Cena ove maline veća je za  30%", ističe Ljubiša Aćimović. "Imamo naplatu svako veče i plus 10% po završetku branja."

Proizvođači kažu da je uzgajanje organskih malina teže nego kada se to voće proizvodi na konvencionalni način, ali da se ipak isplati.

Slobodan Aćimović iz Šljivove prošao je dodatnu obuku za organsku proizvodnju:

"Išao sam na edukaciju, usavršavanje, najteže mi je samo što hektar i po moram pokositi ručnom kosom, a sunce upeklo, to mi je nešto najteže, knjiga polja to i nije tako teško."

Šljivovo, "bogomdano za organsku proizvodnju", mladi ne napuštaju

Na padinama Rožnja proizvodi se najviše organske maline u Srbiji. U Šljivovi je uzgaja svako drugo domaćinstvo. Prošle godine na 38 hektara, a ove na skoro 70 hektara.

Meštani kažu da su iskoristili prirodne blagodeti, odbacili nedozvoljene hemikalije, a volove i konje sa plugovima ovde mehanizacija i ne može da zameni.

Zoran Andrić kaže da je mesto "bogomdano za organsku proizvodnju": "Sve radimo ručno, mašinski se apsolutno ništa ne može uraditi jer je takav teren, nepristupačan, i koliko-toliko opet nam se isplati."

Isplativost prate i rigorozne kontrole i lozničkog Zzavoda za poljoprivredu i cerifikacione kuće.

Prema rečima Zlatice Krsmanović, dipl. inž. Zavoda za poljoprivredu u Loznici, kontroliše se zemljište, plodovi, pa čak i list malina, ukoliko se posumnja da su upotrebljena nedozvoljena sredstva: "Prošle godine isključena su se četiri proizvođača zato što se nisu pridržavali pravila organske proizvodnje."

Ljudi su shvatili da se to mora poštovati, kaže Đurađ Aćimović, jer to kasnije daje rezultate. Kamioni iz Loznice stižu u selo svako veče. Da su putevi bolji a hladnjača bliže, i maline koje idu za izvoz bile bi očuvanije, kažu u selu koje, iako rasuto po obroncima i zaseocima, ima perspektivu.

"Mladi ne idu iz sela", ističe  Cvetko Andrić iz Šljivove. "Mogu da zarade što je skuplja i kvalitetnija. Šire se zasadi malina i u selu ima stotinak mladih."