Ratari strepe od otkupne cene

Iz godine u godinu, pred početak žetve pšenice, počinju i rasprave o ekonomskoj isplativosti tog posla.

Proizvođači pšenice, ne gledaju samo u nebo, nadajući se dobrim vremenskim uslovima - oni redovno prate i stanje na berzi. Cena pšenice počela je da pada, i sada se kreće od 25 do 27 dinara za kilogram. Čipa Janoš, poljoprivrednik iz Mihajlova kod Zrenjanina smatra da će cena pšenice ovogodišnjeg roda biti još niža.

"Kako se približava žetva, snižava se cena pšenice. Plašim se da će ponovo, kao i ranijih godina, otkupna cena biti niska i da ćemo ostati bez dobiti", smatra Janoš. "Mislim da će pšenica vredeti od 15 do 16 dinara za kilogram i da ćemo opet biti prevareni."

U Srbiji je pšenicom zasejano oko 480 hiljada hektara, najmanje u poslednjih trideset godina. Prema prvim procenama, očekuje se rod od 1,5 do 1,8 miliona tona žita, što je za domaće potrebe dovoljno.

Optimizma za izvoz

Dr Miroslav Malešević, stručnjak Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu, smatra da su prognoze koje govore da će biti tržnih viškova i dovoljno žita za izvoz  - optimistične.

"Još se to sa sigurnošću ne može tvrditi, jer je biljka niskog rasta, a još nije završena faza nalivanja zrna", upozorava dr Malešević.

Ratari od pšenice očekuju prvi novac u godini, pa će većina - pritisnuta finansijskim problemima - ne čekajući višu cenu, odmah prodati rod. Nema ni dovoljno skladišta u kojima bi proizvođači čuvali pšenicu i čekali povoljnije uslove.

Sistem javnih skladišta još nije potpuno uspostavljen: u Srednjem Banatu, na primer, u kojem se pšenica gaji na 50.000 hektara, ne postoji nijedno javno skladište.