Zaboravljene pruge Srbije

Prioritet razvoja srpske železnice pripada trasama na Koridoru 10, tako da se manje pažnje poklanja prugama u Srednjem Banatu kojima je potrebna hitna rekonstrukcija.

Radmilo Stanišić iz sela Lazareva kod Zrenjanina jedva uspeva da u visokoj travi pronađe kolosek železničke pruge Zrenjanin-Sečanj kojom, zbog nerentabilnosti, već pet godina ne prolaze vozovi.

Ako bi Železnica donela odluku o ponovnom pokretanju saobraćaja trebalo bi prvo da obezbedi sredstva za renoviranje stanične zgrade i ostalih objekata na pruzi.

"Mislim da su meštani Lazareva zainteresovani da se ponovo oživi saobraćaj na ovoj pruzi", kaže Radmilo Stanišić. "Prevoz do Zrenjanina bi bio jeftiniji, a relativno bi se brzo stizalo, jer smo od grada udaljeni samo 12 kilometara."

U Srednjem Banatu trenutno je u funkciji pruga od Zrenjanina ka Kikindi i Pančevu. Ka Sečnju, Vršcu i Novom Sadu nema saobraćaja.

"Naši putnici su uglavnom đaci i siromašne kategorije stanovništva", ističe Milana Bošan, rukovodilac infrastrukture ŽTP Zrenjanin. "Trenutno se u razvoju putničkog saobraćaja možemo pojaviti samo u rešavanju socijalnih problema, jer naša mesečna karta košta 1.500 dinara."

U ovom delu Banata najveći korisnik železničkog saobraćaja su preduzeća koja prevoze opasne materije. Fabrika sintetičkog kaučuka iz Elemira, na primer, zavisi isključivo od železničkog prevoza.

U lokalnoj samoupravi ukazuju na to da treba ulagati u taj vid saobraćaja kako banatska pruga ne bi ostala bez vozova. Tim povodom je u Gradskoj kući u Zrenjaninu održan i sastanak na kome su izneti problemi u funkcionisanju železničkog saobraćaja u Srednjem Banatu.

"Mi smatramo da bi poboljšanje i povećanje putničkog i teretnog saobraćaja u Banatu uslovila i razvoj drugih oblasti života i rada u Zrenjaninu", naglasio je predsednik Skupštine grada Zrenjanina Aleksandar Marton.

Iz Zrenjanina dnevno dva voza idu ka Pančevu ili Kikindi, pruga izdržava osovinsko opterećenje od 18 do 20 tona. Problem su zastarela vozila, ali i loš kvalitet pruge po kojoj se vozovi, na nekim deonicama, kreću brzinom od 40 km/č, dok je maksimalna brzina na tom području samo 80 kilometara na čas.