Elektrana na biogas u Ćupriji

U izgradnju elektrane na biogas u okolini Ćuprije srpska dijaspora iz SAD investiraće oko milion evra. Poljoprivrednici iz okoline Ćuprije već prave prve proračune šta im se više isplati - klasično ratarenje ili proizvodnja biomase.

Aleksandar Mitić do sada je na oko 70 hektara gajio pšenicu i kukuruz, a razmišlja da u buduće seje sudansku travu, sirak šećerac ili energetski kukuruz - biljke koje brzo rastu i imaju veliku masu.

"Vidi se da tu ima računice i za nas poljoprivrednike, a i za njih koji će da krenu u proizvodnju bioenergije, odnosno struje", kaže zemljoradnik Aleksandar Mitić.

U proizvodnji biomase i biogasa nema velikih tajni. Postupak je sličan pripremi ratarima dobro poznate silaže.

"Određene zemlje imaju naftu, neke jaku solarnu energiju, neke vetar, a Srbija ima dosta poljana koje su vrlo malo korišćene ili se ne koriste dovoljno efikasno", kaže predstavnik dijaspore Vojin Lepojević.

Prema Protokolu o saradnji između opštine i dijaspore elektrana na biogas od jednog megavata, gradiće se u ataru Batinca i imala bi sopstvenu proizvodnju biomase na 250 hektara, a još 30 tona dnevno otkupljivala bi od zemljoradnika po fiksnoj ceni u evrima.

Višak toplote iz generatora grejao bi staklenike ili grad, a humus kao nusproizvod vraćao bi se na njive ili prodavao na tržištu.

"Opština će imati najveću korist, jer će tu biti zaposleno petnaestak radnika, i sigurno će biti asimilirano između 30 i 50 poljoprivrednika", kaže predsednik Opštine Ćuprija Borivoje Kalaba.

Posle havarije u "Fukušimi" svet će brže nego što se misli preći na obnovljive i ekološki čiste izvore energije. U Nemačkoj već ima šest hiljada mini-elektrana na biogas, a u Češkoj tri hiljade.

Srbija je tek na početku, ali sa dobrim šansama za uspeh, jer energetski potencijal naše zemlje samo u biomasi četiri puta je veći od hidroptencijala, procenjuju stručnjaci.