Barački reli

Učesnici "Džipijade" u selu Bare brzo su shvatili zbog čega ovo stiško selo nosi to ime. Ali, tad je već bilo kasno da se predomisle i odustanu od avanture.

Na prvu seosku "Džipijadu" u Srbiji, u Bare kod Požarevca, stiglo je četrdesetak terenskih vozila. U organizaciju ovakve manifestacije Barčani su se upustili manje-više iz dosade.

"Mi u selu imamo tokom godine stalno neka dašavanja: imamo turnir u malom fudbalu, skup bajkera, pa smo rešili da napravimo i džipijadu, jer je sada mrtva sezona i ništa se ne radi", objašnjava Slađan Stojićević, jedan od organizatora "Džipijade".

Kad se pomene Stig, misli se pre svega na plodnu ravnicu u dolini Mlave. Možete onda zamisliti kakav je šok zadesio vozače terenaca kada su videli staze i bogaze kojih se ni argentinski reli ne bi postideo: brda, šume, močvare... A najveći problem zadala im je "badrika", koje čak ni u Argentini nema.

"Badrika" je na "stiškom dijalektu" velika rupa, puna vode i blata. Zato su organizatori za svaki slučaj angažovali poljoprivrednu mehanizaciju, ogromne traktore, čija je pomoć bila neprocenjiva. I besplatna, kao i sve ostalo što je učesnicima baračkog "relija" omogućeno.

Uz silne muke, izvlačenja, šlepanja, pa i prevrtanja, na cilj su posle pet sati i dvanaest pređenih kilometara stigli manje-više svi učesnici. Izmučeni, ali živi i zdravi. I moćni terenci junački su izdržali iskušenje iako većini predstoji rehabilitacija u perionicama i automehaničarskim radionicama.