„Srećno mesto”

Maša Popović je usamljena devojka, u porodici i u školi. Kaže da ne razume sebe, niti svet. „Srećno mesto”, nova predstava valjevskog Centra za kulturu, drama je o otuđenosti.

„Tinejdžerima u tom periodu uopšte nije lako. Često se osećaju neshvaćeno da li od porodice, od prijatelja. Često se tu dese i neki porodični problemi za koje društvo ne zna. Međutim, ta deca to jako dobro prikrivaju i, nažalost, neka ne uspeju da nađu pomoć", kaže učenica Valjevske gimnazije Valerija Belušević.

Mada je u predstavi u ulozi tinejdžera, Aleksandar Lukić je u realnom životu profesor istorije u osnovnoj i srednjoj školi i radi sa decom i mladima.

„Onog trenutka kad se došlo do toga da je porodica uništena, društvo, jednostavno, više ne može da funkcioniše i da izbacuje zdrave jedinke. To je veliki problem. Onda se posle toga ubija kolektiv, zajednica", smatra Lukić.

Od mlade osobe očekuje se mnogo i to može da postane problem u osetljivom periodu sazrevanja, koji odrasli često ne prepoznaju.

„Mnogo je dece koja imaju problem. Ne govorim sad samo o suicidu, ali o nečemu što je blizu tome i njih je mnogo više nego što možemo uopšte da pretpostavimo. Pošto imam kćerku, koja je tinejdžerka, pokušavam da doprem do nje. Ova predstava je i meni lično pomogla, bar da shvatim da nije tako kako sam mislila da jeste", kaže rediteljka predstave Angelina Lukić.

„Predajem srpski, pa je to onda još jedan momenat, gde oni mogu da se otvore i nekako kroz književnost i kroz svoje pismene zadatke, kao što smo to upravo videli na sceni. Vrlo često saznajemo o njima nešto što ni roditelji, ni prijatelji ne znaju", objašnjava autorka teksta predstave Milica Živković.

Komad ne daje odgovore na brojna teška pitanja o problemima mladog čoveka, samo skreće pažnju da oni postoje. Ako želimo optimističan kraj, srećno mesto može biti u svakoj osobi.