Koje su prednosti i mane veštačke inteligencije u svakodnevici

Umetnost u produkciji veštačke inteligencije, zvuči kao naučna fantastika, ali je danas naša realnost. Koristeći softver „Stejbl difjužn” (Stable diffusion), čija baza sadrži više od 500 miliona fotografija i crteža, Novosađanin Vladimir Moric, došao je do muzičkog spota za nekoliko sati.

Vladimir Moric, muzički producent i kompozitor kaže: „Mi smo mu dali tekst šta želimo da se pojavi u videu, a on je sam ostalo sanjao”.

Najveću prednost vidi u tome što će program postaviti granicu između umetnika i onih koji to nisu.

„Sa punim pravom AI treba da preuzme primat nad takvim umetnicima pod znacima navoda, koji bukvalno samo sa dva klika pokušavaju da generišu sadržaj i da se time hvale, za razliku od nekoga ko posveti ceo svoj život umetnosti”, dodaje Vladimir Moric, muzički producent i kompozitor.

Optimizacija sajtova jedan je od unosnih poslova na internetu od kojeg danas žive i mnogi u Srbiji. Deo procesa podrazumeva pisanje tekstova sa ključnim rečima, na osnovu kojih želite da rangirate određeni sajt. Nedavno se pojavio čet GPT, najbrža rastuća platforma na tržištu, koja ovakve tekstove generiše za manje od minuta.

„To je dovelo do otpuštanja pisaca u sektoru, fokus je sada na urednicima tih tekstova. Mnoge firme se odlučuju za tako nešto zbog uštede vremena, ali i novca. Što se mene tiče, moja firma ne koristi AI tekstove, jer smatramo da zaista nisu dovoljno dobrog kvaliteta, a i ne želimo da rizikujemo reputaciju naših klijenata. Ako kod nas neko pokuša da podvali AI tekst, što se nas tiče, to je uslov za otkaz”, navodi Nemanja Marinkov, vlasnik agencija za optimizaciju sajtova.

U Institutu za veštačku inteligenciju Srbije u toku je realizacije projekta koji se odnosi na semantičku pretragu, što je prvi stepen u procesu kreiranja pametnih čet botova.

„Vi na taj način, dolazite do algoritma da se na osnovu upita koji je izgovoren u obliku prirodnog govora da pronalazite relevantne dokumente sa informacijama koje su značajne za vas i onda posle da ih izvlačite i da generiše odgovore na postavljeni upit”, ističe Dragiša Mišković sa Instituta za veštačku inteligenciju Srbije.

Mašine umesto ljudi već donose i one najteže odluke. U januarskoj anketi koja je sprovedena među 300 lidera iz sektora ljudskih resursa američkih kompanija, 98 odsto njih priznalo je da koristi softver kako bi doneli odluku o otkazima, što otvara pitanje etičnosti. 

„Čini mi se da veštačka inteligencija tu pravi određenu mimiku onoga što inače čovek radi, ono što je tu zapravo problem jeste generalno organizacija društva u neoliberalnom globalnom kapitalizmu koja jednostavno ne mari za čoveka kao pojedinca gde će AI biti samo produžena ruka toga”, smatra Miloš Miladinov, profesor filozofije.

Budućnost će pokazati pravo lice veštačke inteligencije, iako obrise njenih mogućnosti već sada možemo osetiti kroz korišćenje različitih poslovnih modela do razvoja naučnih istraživanja.