Tkalje iz Badovinaca uradile prvu repliku mačvanskog ćilima

Razboj, vuna i vešte ruke. Spomenka Ilijašević iz Badovinaca za 60 godina, istkala je više od 80 ćilima. Prvu repliku mačvanskog, radila je oko mesec dana. Skicu već zna napamet.

"Radila sam ga mesec dana, i dan i noć. Strašno je zahtevan, i jako je kvalitetan. Najglavnije je što je kvalitetno urađeno, što je to složeno, ovo kao da nije tkano, kao da je trukovano, vidite da tu nema rupica'', ističe Spomenka Ilijašević iz Badovinaca.

Osim za devojčku spremu, ćilim se nekada koristio u gotovo svim prilikama. Mačvanski odlikuju vesele boje. Napravljen je iz dva dela, i dug je oko dva metra.

"Što se tiče mustre, bilo je, da tako kažemo, malo problema, zbog toga što je ovaj ćilim verovatno radila neka tkalja koja je bila početnica, ili možda devojka kao miraz za svoju spremu. Jer je nevešto izrađen. Rađen je tehnikom klečanja, ali se u tom klečanju vidi i dosta nedostataka u samoj tehnici izrade, nisu baš dobro bili sklopljeni određeni ornamenti u jednu celinu, čilim je sastavljen iz dve pole, i ima rese na kraju koje su baš dotrajale'', navodi Aleksandra Jovanović, etnolog u šabačkom Narodnom muzeju.

Iskusnih tkalja u Mačvi je malo, a gotovo da nema mladih koji znaju da rade na razboju. Kroz ovaj projekat, Gradska organizacija invalida rada planira oživljavanje starog zanata.

"Cilj je da ćilimarstvo razvijemo u toj meri, da mu vratimo nekadašnji sjaj, i ta ljubav divnih tkalja koje su to iznedrile sa puno ljubavi, neke tuge, ali za devojačku spremu. Ovo su ćilimi koji će biti uvod u Centar za ćilimarstvo'', kaže Miroslava Savković, predsednica Gradske organizacije invalida rada Grada Šapca.

Za izradu mačvanskog ćilima potrebno je oko tri kilograma vune. Uz podršku Grada i Ministrastva za kulturu i informisanje, biće istkane dve replike.