Kako je jedno lane postalo ljubimac Filipovića iz Jazovnika

Srna Lenka je više pitoma, nego divlja. Od kamere se u početku stidljivo krila, ali je znatiželja ipak bila jača od nje. Na Filipoviće i domaće životinje je navikla, a sa nepoznatima se obazrivo upoznaje. Voli žitarice, i da jede iz ruke.

,,To je obično kukuruz, pšenica. Uzme i koncentrata od drugih životinja. Ne možemo je izostaviti. Prema drugim životinjama, nije imala nikad problema, dok je bila manja, tu je bio sa guskama malo problem. Pošto su ipak one za teritoriju svoju. Privikle su se i one na nju'', kaže Mladen Filipović iz Jazovnika.

Povređeno lane staro svega nekoliko sedmica, Dragan je pronašao u ataru Jazovnika tokom žetve. Lenku su u početku hranili samo na cuclu.

"Kad smo vrli pšenicu, pojavila se u žitu. Ja sam stao sa kombajnom i uhvatio ga. Bilo je na levu nogu malo hramljalo, bilo je malo. Tri meseca smo na cuclu hranili. Ujutru se mazi, sačuvaj Bože, ali preko dana već neće, i kad ima nekog koga ne poznaje'', navodi Dragan Filipović iz Jazovnika.

Hleb, voće i povrće, nikada ne odbija. Spava sa živinom, a nekada i sama prenoći napolju.

"Tu je zajedno sa ostalim životinjama, nema problema što se toga tiče. Imaju dve prostorije, posebno za njih, posebno za nju. Kiša, sneg, ništa joj ne smeta, ona čak da li nije pri volji da uđe uveče da spava u kućici, ostane nekad i napolju, tako da joj ne smeta sneg", ističe Mladen Filipović iz Jazovnika.

Dodaje da nije spremna za vraćanje u prirodu: "Ona je sa par nedelja došla kod nas, u prirodi nije nešto dugo ni bila, tako da se ne bi snašla i kada bi je vratili''.

Mladen je učenik Srednje poljoprivredne škole u Šapcu, i uporedo pohađa dva smera. Želja mu je da Lenki nađe društvo, i na dedinom imanju napravi mali zoološki vrt.