U pripremi jedinstvena knjiga – Ukusi Vranja

Ukus nije samo ono što osetimo čulima, već i doživljaj, emocija, tradicija. Pomen Vranja neke asocira na hranu, specijalitete.

To potvrđuje i Ivica Cvetković, ugostitelj iz Vranja: "Neko na jug dođe zato što je jug generalno vezan za roštilj, neko na jug dođe da proba nešto što je bukvalno iz ovog kraja, i tada dolaze do izražaja jela koja su vezana za tradiciju Vranja." 

"Butkica ispod sača, teletina ispod sača, teleći repovi, tarana – to je naše tradicionalno jelo, zatim mućkalica na naš način", nabraja specijalitete Jovana Janković, šefica kuhinje.

Tradicionalna je i samsa, takozvana prazna pita prelivena belim lukom i kiselim mlekom.

"Pored samse, imamo i ostale pite koje se prodaju i zbog kojih se ljudi vraćaju, jer je to nešto što se danas retko sprema, pošto se brzo živi", podseća kuvarica Sunčica Mladenović. 

Posle gastronomske, prelazi se na kulturološku baštinu. U zbirkama Narodnog muzeja je više od 30.000 predmeta.

Narodni muzej je mesto gde se čuva kulturno-istorijska baština Vranja. Sam objekat, Pašin konak, star je više od dva i po veka, a u unutrašnjosti se čuva autentičan nameštaj, narodna nošnja, grnčarija.

"Uglavnom je otkupljeno, ali su nam i veliki broj predmeta poklonili", objašnjava Iva Laković, kustoskinja u Narodnom muzeju u Vranju, "značajno je da je sve to iz vranjskih gradskih porodica. Znači, ništa van Vranja nije nabavljeno."

Dejan Zagorac, istraživač Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka, ističe da je Vranje grad koji ima jak kulturni identitet:

"I Vranjanci su ponosni na to, i to je vredno predstaviti u doba globalizacije i ujednačavanja svih ukusa."

Jedinstvena edicija počela je sa publikacijom Ukusi Đerdapa 2012. godine, do kraja ove godine bi trebalo da bude realizovana i o Vranju.

"Pre ove knjige radili smo i knjigu Vranjsko muzičko nasleđe, kao nastavak te lepe i uspešne saradnje sada je i ova publikacija Ukusi Vranja", podseća Jelena Đorđević, saradnica Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka.

"Stari Beograd i staro Vranje krajem 19. i u prvim decenijama 20. veka imaju taj neki specijalan šarm, specifičan. I taj specijalan duh, koga se svi rado prisećamo", dodaje Marija Vitas, autorka monografije Vranjsko muzičko nasleđe.

"Efekti ovog projekta su dugoročni, u smislu očuvanja kulturne baštine, tačnije gastronomija kao deo kulturnog nasleđa", ocenjuje Izabela Savić, gradska većnica zadužena za kulturu i turizam.

Ovo izdanje Zavod za proučavanje kulturnog razvitka realizuje uz podršku Ministarstva kulture, knjiga će biti ilustrativna i dvojezična.