Negativan uticaj pandemije na mentalno zdravlje mladih

Gotovo polovina mladih u Srbiji, navodi anksioznost i razdražljivost kao najčešći probleme sa mentalnim zdravljem, a 18 odsto njih, kaže da se njihovo stanje pogoršalo tokom pandemije, rezutati su istraživanja Unicefa.

"Nekako su se mladi više osetili ugroženima, osetili su da im je život stao, neke vrste anksioznih i mentalnih poremećaja su se povećale, ali generalno i mladi koji se nisu suočavali sa nekim poremećajima su se suočili sa izazovom prilagođavanja na celokupnu situaciju", kaže Slavica Ranisavljev Kovačev, psiholog.

U Vojvodini na svakih 19 sati, jedna osoba izvrši samoubistvo, a suicid je drugi vodeći uzrok smrtnosti među mladima između 15 i 24 godine. Prva pomoć smo, kaže struka, upravo jedni drugima, zato je problem neophodno uočiti na vreme.

Dr Snežana Ukropina, iz Instituta za javno zdravlje Vojvodine navodi da moramo obratiti pažnju na to da li osoba završava neke poslove, da li poklanja stvari, da li možda razmatra da promeni nešto u svom životu, da li možda zapušta sebe ili na neki način odaje signal da je izuzetno depresivna, dakle, da vrlo teško ustaje, da ima poremećaj sna, da ima poremećaj ishrane u svakom smislu.

Još uvek prisutna stigmatizacija osoba koje se leče, umesto očekivane podrške institucija, društva, ali i medija, koji imaju važnu ulogu u edukaciji.

"Ono što je uloga nas i medija jeste da obaveštavamo stanovništvo na jedan etičan način, da ne govorimo senzacionalistički o ovim fenomenima jer na taj način možemo i postaći vulnerabilne osobe da razmišljaju o ovom i pokušaju ovaj čin", kaže dr Snežana Ukropina, iz Instituta za javno zdravlje Vojvodine. 

U Novom Sadu 14 organizacija i institucija pruža besplatnu psihološku pomoć kroz program "Sazvežđe podrške".

"Naša uloga je da te informacije plasiramo ka mladima, da promovišemo kontakte svih ovih organizacija, mesto gde oni rade, koje usluge pružaju, i kojim ciljnim grupama", ističe Dobrila Marković, iz Omladinskog centra "OPENS".

"Veliki broj mladih se u stvari obraća za pomoć, i da postoji velika potreba i među mladima i među njihovim roditeljima da dobiju adekvatnu psihološku podršku, ono što nedostaje su u stvari kapaciteti, i mi se trudimo u stvari da ojačamo ta udruženja građana i institucije, da im pruže što adekvatniju i merodavniju podršku", navodi Slavica Ranisavljev Kovačev, psiholog.

Svi oni koji nisu iz Novog Sada, a u svom mestu nemaju psihološko savetovalište, proverene informacije i podršku profesionalaca mogu pronaći i putem sajta SVEJEOK.RS, koji je direktno povezan i sa dečjom nacionalnom linijom.