Zbog čega se jedna porodica iz Barselone vratila u Ovčar Banju

Odavno se ne koristi kao prevozno sredstvo, a Ovčar Banja poslednja je stanica ovoj diližansi. Stigla je iz daleka, a sada privlači pažnju banjskih gostiju.

"Ovo je nekada bilo jednostavno za prenos novca ili novina, štampe ili tako nešto što je relativno odavno bilo, možda i 150 godina. Ne može da se vozi zato što ima puno stvari koje ne pripadaju unutra, ali mi smo stavili. Sad pripadaju, sad će biti dobro", kaže Velibor Marinković.

Da nesvakidašnja kočija ponovo zasija i postane mini muzej sa brojnim zanimljivostima iz čitavog sveta skoro dve godine svaki detalj pažljivo je rekonstruisao stolar iz susednog Tučkova.

"Bilo je to trulo, pa je onda trebalo to sve napraviti dok dođe u prvobitno stanje. Vratili smo je u život, inače trajalo je to dugo", kaže stolar Milan Pejović.

Nove stranice života ispisuje i porodica Marinković. U Srbiju su se vratili posle više od 20 godina života u Švedskoj i Španiji, a u Ovčar Banji nedavno su upravo u diližansi započeli posao.

"Ipak ništa bez moje Ovčar Banje i Srbije, jer jednostavno smatram da je ovde ipak najlepše. Možda finansijska situacija nije baš sjajna, ali sve drugo je mnogo bolje nego u bilo kojoj zemlji u inostranstvu. Na prvom mestu zbog dece sam se vratila, jer deca ovde imaju punu slobodu i zdrav život'', kaže Dušica Marinković.

"Ja sam učio školu u Švedskoj i u Barseloni i najlepše mi je u Čačku i Ovčar Banji zato što imam drugare", kaže Jovan Marinković.

Ovčar Banju posećuje sve više turista, što je dodatno motivisalo Marinkoviće da se iz Barselone vrate u Srbiju, u rodni kraj.