Život na pauzi: doniranje organa spasava živote

Samo pet dana od rođenja deteta, lekari u pančevačkoj Opštoj bolnici rekli su majci da ne može da se vrati kući i da bebu zbog povišenog bilirubina moraju da pošalju u Institut za majku i dete, jer sumnjaju da nema dovoljno razvijenu žučnu kesu. Posle ultrazvučnog pregleda, ustanovljena je dijagnoza bilijarne atrezije i usledio je prvi šok za porodicu Dimitrijević.

"Davali su nam samo 5 odsto da će Konstantin uopšte preživeti i dočekati prvi rođendan.Tu kreće trka za detetov život" priseća se Jelena Dimitrijević, majka.

Posle godinu dana provedenih u beogradskoj bolnici i urađene operacije „Kasai", kojom je bebi samo produžen život, stiže pomoć od Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje i Dimitrijevići odlaze u Italiju i stižu u bolnicu u Bergamu u kojoj su uspešno obavili transplantaciju jetre. Od prijema, pronalaska donora, do poslednjekontrole prošlo je još godinu dana, ali sve se na kraju srećno završilo.

"Mislim da to samo majka može da izdrži.Jako je teško i psihički i fizički.Teško je 24 sata biti sa detetom koje je bolesno i kome stalno traže venski put da bi primao antibiotike i iščekivati da li će preživeti noć ili ne", dodaje mama Jelena.

Konstantin ima 4 godine i veoma je živahno i veselo dete.

"Najviše volim mamu, zato što je ona moj život" kaže mali Konstantin.

Svest o donorima organa kod nas još nije dovoljno razvijena, a ovo je najbolji primer kako se i jednom detetu može spasiti život humanim gestom.

"Ovim putem apelujem na ljude da uzmu donorske kartice i da razmišljaju o tome da im njihovi organi posle smrti nius potrebni, a nekome mogu produžiti i spasiti život. To je sad jedna funkionalna porodica koja ima zdravo dete" ističe Dr Slobodan Prodanović, Dečije odleljenje Opšte bolnice u Pančevu.

Konstantin je pre devet meseci dobio i sestru Kalinu i, kako kažu Dimitrijevići, svaki dan žive kao da je poslednji sa osmehom i radošću uz poruku svima kojima je teško da se za život vredi boriti.