Kako je Zloselica postala Dobroselica

Između Carevog polja i Dubrave, borova i livada, istorije i mita, filma i zbilje, smestilo se selo dobrih ljudi, što je potvrdila i carska - reč koja se ne poriče, a car je bio Dušan Silni koji je logorovao na Carevom polju.

"Kažu da nam je car Dušan dao ime Dobroselica jer se pre tog zvalo Zloselica, ali su ga meštani lepo dočekali dok je on bio i vojska i onda je rekao - Nije ovo Zloselica, ovo je predivno selo i dobro i Dobroselica da se zove", objašnjava Željko Marjanović-Jašić.

Gorštačka mudrost pomagala je meštanima i nekada i sad da se nose i s dobrim i zlim, da nižu godine i mene poput deda Srećkovih 95.

"Nekad se kosilo ručno, sad je mehanizacija, lakši je život sada no što je nekada bio", svedoči Srećko Kovačević-Čakarević. A na pitanje - jesu li ljudi lošiji ili bolji, odgovara: "Svakojaki. Onda je malo više pošteniji narod bio, drugačiji. Sad je malo više neke mafije, mangupa". 

Dva stoleća broji crkva brvnara koju su po legendi meštani za noć preneli sa susednog brda. Natkriljuju je tri bora stolovaša, iz svakog može sto da se iskleše.

S druge strane Tornika, kao gnezdo iznad reke Uvac, manastir Dubrava u kome se vekovima posle rušenja ponovo čuju zvona.

Živopisno selo kud god da pogledaš, prirodna scenografija za više filmova, ima i svoju pećinu ili prerast.

Dobroselička prerast je zapravo veliki, prirodni kameni most. S druge strane su Ječmenice gde je knjaz Miloš Veliki nekada bio sluga.

U Dobroselici su i dva međunarodna grada - Kaubojski i „Desko grad".

"Imamo Italijane, belgijance, Ruse. Snalaze se uz pomoć nas meštana, neki su naučili i jezik", navodi Desimir Marjanović-Ćosović.

Osim onog koje se u knjigama vodi u Dobroselici svi imaju i drugo prezime po kom ih u selu znaju. I posebna kockica u mozaiku - najlepši zlatiborski vidikovac, s kog pogled seže bar preko 7 gora.