Crni hleb sa ognjišta kao nekad u Valjevu

Starinskog recepta za pripremu hleba od „crnog“ vodeničkog brašna, domaćice se uglavnom podsete u vreme verskih praznika i zbog običaja. U domaćinstvu Milice Živanović, ne zaboravljaju tradiciju i ovakav hleb i dalje se mesi često.

„Stari hleb se mesio od pšeničnog brašna koji je samleven na potočari sa vodom toplom i malo soli i kvasca. I to se dobro umesi, obradi se i taj hleb može da stoji sedam dana, neće da se obajati da bude tvrd“, objašnjava Milica Živanović iz sela Zlatarić kod Valjeva.

Hleb po istom starom receptu, samo u savremenim pekarskim uslovima, mese i peku i u jednoj valjevskoj pekari. Ideja očuvanja tradicije pripremanja starog „hleba sa ognjišta“, zaživela je u Valjevu u saradnji sa lokalnom trgovinskom kompanijom, koja podstiče zdravije načine ishrane.

„Svi elementi proizvodnje ovog hleba su isključivo tradicionalni, znači uz određene modifikacije elemenata proizvodnje kako bi sama proizvodnja bila brza i efikasnija. Ono što je bitno napomenuti da se pečenje ovog hleba, da se hleb ovaj peče u pećima na drva“, kaže Aleksandar Beljić

„Naša neka interna istraživanja i anketiranja su pokazala da svi oni koji su probali nastavili su da ga kupuju i više se ne vraćaju na beli hleb. Vraćanje ovog starog crnog hleba na srpsku trpezu je nešto što dugujemo i svima nama i pogotovo generacijma koje tek dolaze mlađima koji tek treba da formiraju svoje navike u ishrani“, ističe Bojana Perić.

Uz svež „hleb sa ognjišta“ u lokalnim trgovinama, Valjevci sve više uzimaju i crno brašno samleveno u vodenicama.

„U zadnje vreme sam primetio da ljudi više melju pšenicu za svoju ishranu, a i mušterije dolaze da kupe kao navodno je to preporuka lekara“, kaže vodeničar Dragan Živanović.

Osim preporuka lekara, čini se da crni hleb sa ognjišta i drugi proizvodi pripremljeni po starim receptima, postaju sve češći odgovor na savremene nezdrave navike u ishrani.