Učenje uz sveću

Pod krovom koji prokišnjava, u tri sobe, bez kupatila, vode i u mraku zbog duga za struju od 347.000 dinara živi osmoro Lazarevića. Imanje nemaju. Na malom placu Ljiljana sadi krompir, pasulj i paprike kako bi se prehranili. Zbog problema sa vidom i sluhom, Igor ne može da nađe posao. Socijalna pomoć i dečji dodatak nisu dovoljni da podmire sve potrebe.

„Novac sam davao ocu, tako ponekad neku paru. On nije ni plaćao to uopšte. Nakupilo se. Trebalo je da struju iseku kad je na 20.000 bilo. Te pare što primim, socijalni, dečji, da li da kupim nešto za decu, za kuću ili hranu. Ne znam šta prvo da kupim“, priča Igor Lazarević iz Kutleša.

Petra, Sanja, Aleksandra, Luka i u majčinom krilu dvoipogodišnja Lana. Mesec dana nakon rođenja otkrivena joj je ciroza jetre. Leči se u Beogradu. Za autobuske karte i lekove treba im 15.000 dinara mesečno.

„Čeka transplantaciju kad napuni tri godine. Ili u Italiji ili ne znam dalje gde će biti“, zabrinuta je Ljiljana Lazarević.

Uče uz sveću, spavaju u hladnoj i memljivoj sobi, kupaju se u koritu vodom koju donose iz crkvenog dvorišta.

„Pomažemo mami oko ručka zato što ne može sve da stigne, čuva malu sestru. Idemo za vodu“, kaže Petra Lazarević.

„Gore nemam prozore, neopravljene sobe, struje nema, kupatila nema, mašine za veš nema. Nema ničega. Sve na ruke snajka pere“, jada se Gordana, Igorova majka.

Komšija Vladimir svakodnevno ih obilazi i pomaže.

„Ono što god mogu pomognem. Znači, eto, kad dobije dete temperaturu, prebacim ih do Brestovca ili Doljevca“, reči su komšije Vladimira Stankovića.

Teško breme sručilo se na Lazareviće. Ne znaju na koja vrata još da pokucaju za pomoć koja im je i te kako potrebna. Pitanje je kako će prezimiti bez struje i sa ovo malo drva, koja će brzo potrošiti.