Samovanje na Pešteri

Za baku Stanu, koja živi u samoći lepa reč vredi čitavo bogatstvo. Muž joj je umro pre tri godine, a porod nije imala. Molitve su njena jedina uteha, a pletenje čarapa joj je omiljena zabava kojom prekraćuje vreme.

"Nešto ne mogu bez igala, toliko to volim što sednem, kad ne mogu nesto da učinim ja pup sedni i pleti. Poklanjam bratu, sestriću i sestri i bilo kome saplešću ko god hoće", kaže Stanica Milosavljević, selo Dobrinja podno Pesteri.

Prva prodavnica udaljena je od Stanine kuće više od sedam kilometara, pa po namirnice može samo kada je kolima preveze brat ili sestrić. Geronto domaćice obiđu je jednom sedmično. Ovoga puta ih je, kaže baka , sprečio sneg.

„Evo jutros pao snijeg ja sam došao da joj rasčistim ispred vrata da do drva može da stigne, da podloži vatru", priča Vujo Popović, Stanin brat.

"Svako jutro kad pođem na posao radim u državnim organima pofledam da li joj pusi dimnjak ili ne i kad se vratim pogledam to mi je znak da je ona ziva", Gojko Mirić, Stanin sestrić.

Selo Dobrinja udaljeno je sedmom kilometra od Tutina. Ima 22, uglavnom, staračka domaćinstva. U selu imaju i školu, a u njoj samo četiri đaka.

"Žena iz Albanije petoro dece sa njom imam. Ova najstarija ide u drugi razred, a on treba u predškolsko", priča Siniša Mijović, selo Dobrinja.

Loši putevi i težak život u ovim krajevima tera mlade ljude da bolji život potraže daleko od svojih ognjišta. Stare osobe poput bake Stane primorane su da se izbore sa životom u surovoj prirodi. Ipak, baka Stana za sve ima osmeh i razumevanje.