U slavu Domanovića: Pozorište u palanci

„Dajte mi dve daske i jednu strast" kaže tragičar Gavrilo Mihailović izgarajuću u želji da u palanci stvori pozoriše. Sapliću ga nenadarenost, južnjački mentalitet, palanački duh, ali ipak entuzijazam rađa pozorište.

„Lepo je podsetiti se koliko su se glumci tada mučili sa tim putujućim pozorištima, bez škole, a samo sa željom da naprave nešto tako magično kao što je teatar", kaže Suzana Grujić, glumica Narodnog pozorišta u Leskovcu.

„Jako je zanimljivo gledati kako su obični ljudi pravili pozorište i kulturu u svojim malim mestima na veoma specifičan način", navodi Predrag Smiljković, glumac Narodnog pozorišta u Leskovcu.

Za neke vizija, za druge beg od teškog života. Eto prostora i za glumce amatere iz susednog Vlasotinca. Poznati leskovački internista sa velikim iskustvom pred televizijskim kamerama prvi put na daskama profesionalnog teatra.

„Jedno lepo, prijatno, divno iskustvo što se kaže za sećanje za ceo život", kaže dr Slobodan Davinić, glumac amater.

Pozorišno seme službujući u gimnazijama na jugu zemlje bacio je Radoje Domanović. Nešto je moralo nići. Traje 123 godine i zato se repertoar brižljivo bira.

„Jako jedna uzbudljiva, dirljiva priča o tim prvim pozorišnim pregaocima. I duhovito i emotivno i zabavno i naravno sa jednom važnom porukom da je stvoriti teatar jako teško", navodi Jug Radivojević, reditelj predstave.

„Vidim da se nije tu mnogo ni popravilo ni promenilo. Problemi su isti, danas je teško napraviti predstavu i velika muka, veliki trud je iza toga, ali sa druge strane i veliko zadovoljstvo kada dođe do same premijere", kaže Dragan Marjanović, direktor Narodnog pozorišta Leskovac.

Poletno, autentično, delom na svom govoru, ansambl predstavom dočaran je duh jedne epohe uz svedenu scenografiju i prelepe kostime. Pozorište u palanci donosi radost i pregršt smeha. Rado će se gledati.