Život u ustanovama socijalne zaštite u Vranju

Za Sunčicu Stefanović Prihvatna stanica je dom, tu boravi duže od godinu dana. Tridesetoro korisnika i nekoliko stručnih radnika čini veliku porodicu, naglašavaju i da im je najvažnija psihosocijalna podrška i razumevanje.

"Pričamo, razgovaramo, družimo se. Nemamo neke probleme, nemamo sukobe, sve teče sasvim normalno", kaže Sunčica Stefanović.

Perica Đorđević ističe da mu se sviđa ambijent: "Došao sam iz socijalnih razloga jer nisam imao gde da živim."

"Svi smo dobri, čuvamo se, volimo se, našalimo se, ali svi smo lepo", kaže Stojana Đorđević, "samo što nemam krov nad glavom."

Društvene igre su im svakodnevica, dan ispunjavaju i crtanjem, slikanjem, pravljenjem čestitki ili ukrasa. U Dnevnom boravku za decu, mlade i odrasle sa invaliditetom obeležavaju rođendane, planiraju izlete.

Jedan od korisnika, Nikola Filipović, kaže da su prošle godine zajedno bili na izletu.

"Posao jeste zahtevan jer mi smo tu da im pružimo podršku prilikom adaptacije, rešavanja konflikta i drugih problema. A ovo je i jedan lep posao zato što se družimo sa ljudima i radimo human posao", kaže Sonja Kostić, stručna saradnica.

Za sve usluge socijalne zaštite ustanova je dobila licencu, po uputstvu Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. Postupak je trajao tri godine, sada su i tehnički i kadrovski opremljeniji.

"Morali smo da uradimo sistem protivpožarne zaštite, unutrašnju i spoljašnju hidrantsku mrežu, zamenu vrata, ugradnju protivpožarnih. Što se zaposlenih tiče, Pravilnikom o licenciranju predviđeno je koliki je broj stručnih radnika i saradnika na određeni broj korisnika", objašnjava Ivana Tasić, direktorka Centra za razvoj lokalnih usluga socijalne zaštite.

Stručni radnici imaju dozvolu za rad, a pored tri Prihvatilišta, dve usluge pružaju na terenu - lični pratilac i pomoć u kući.