Stočarstvo umesto informatike

Svetlana Lojaničić, informatičarka iz Nove Varoši, i njen muž, nakon stečaja firme u kojoj su radili dve decenije, posao za sebe obezbedili su na selu.

Rad na kompjuteru bio je njena svakodnevnica, gotovo dve decenije, od apsolventskog staža na informatici gde su joj ostala četiri ispita do diplome.

„Od ispita više nije bilo ništa, ja sam radila, plate su nam  u početku bile jako dobre. Radila sam u računarskom centru na kompijuterima i tako ostala večiti apsolvent, firma propala, zahvaljujući tome sam se našla tu gde jesam", priseća se Svetlana Lojaničić, iz Akmačića.

Povratak na selo, uzgoj krava i do tada nepoznata proizvodnja mlečnih proizvoda, bila je  rešenje za porodicu bez stalnih primanja.

„Kada je ‘Ineks’ otišao pod stečaj, silom prilika morali smo se vratiti i onda smo tu počeli da se bavimo malo stočarstvom, malo poljoprivredom i tako", priča Marko Lojaničić.

„Kupila sam jednu kravu, pa drugu, i onda sa svekrvom u štalu. Sve što zapne ona je pomagala dok je mogla. Nije bilo lako, ali uz dobru volju sve se nauči", dodaje Svetlana.

Usledile su nagrade za kvalitet sira i stalne mušterije, šitom Srbije. Zato kaže, danas tek po nekad pomisli na mane života na selu.

„Mane su u tome što radiš non-stop, nema odmora, nema slobodnog dana ni godišnjeg odmora, prednosti, pa eto tako, tu sam svoja na svome", objašnjava Svetlana Lojaničić.

I upravo zato više ne razmišlja o zvanju koje je ostavila za sobom, već uživa u onome što sada radi, još uvek kao apsolvent informatike.



broj komentara 0 pošalji komentar