Miris dunja u Tavniku

U tavničkim voćnjacima dan se nije poznao po jutru ove godine - dunja je dobro rodila, ali je sušno leto prepolovilo rod.

"U proseku dunje su ostale sitne, jer nije bilo kiše. A cena je dobra. Krenuli su malo sa nižom cenom od 25 dinara, međutim pojavio se jedan naš drugar ovde koji je istakao lepu cenu 30 dinara u proseku, a ove naše prodali smo po 37", kaže Ljubodrag Bogdanović, voćar iz Tavnika.

Zaradom su zadovoljni, ali su očekivali više. Samo za zaštitu i đubrenje moraju da izdvoje oko 100.000 dinara po hektaru. Iako sitnijeg ploda dunja dolazi do kupaca i zbog kvaliteta.

"Rod je dunje oko hiljadu tona ove godine na području cele mesne zajednice Tavnik. A inače treba naglasiti da kvalitet izuzetno dobar što se tiče sadržaja šećera i omogućiće dobru preradu dunje", navodi agronom Dragutin Jevtović.

Osim sa sušom tavnički voćari borili su se ove godine i sa ervinijom, bakterijom koja suši stabla dunja. Zato im stručnjaci savetuju da biraju kvalitetne sadnice i da primenjuju mere zaštite, posebno u fazi cvetanja kada su najranjivije.

"Ako se pojavi treba sačekati neki suv period i onda uklanjati zaražene izdanke i onda iznositi i spaljivati iz zasada. I samim tim onda odraditi zaštitiu u jesen posle berbe sa bakarnim preparatima. Pri samoj rezidbi, makaze treba potapati u rastvor hlora ili alkohola da ne bi se zaraza prenosila", kaže Branko Galović iz Poljoprivredne stručne i savetodavne službe Kraljevo.

Iako se suočavaju sa brojnim problemima, proizvođači od dunje ipak mogu lepo da žive, posebno ukoliko je i prerade. Isplativost počinje sa njenim prvim plodovima, a to je u drugoj godini, dok maksimalan rod mogu da očekuju tek posle 10 godina.