Humana misija monahinja i zaposlenih u Domu u Izvoru

Ušuškan pored reke Grze, na petnaestak kilometara južno od Paraćina podno manastira Svete Petke je objekat useljen davne 1966. godine, danas dom za 88 štićenica. Različitih su godina, i svima je potrebna stalna nega.

"Osim što imamo ovde i pružamo negu svakog dana, mi smo tu i da korisnike odnosno korisnice svakog dana vozimo na specijalističke preglede, na neka dalja lečenja ukoliko je potrebno ", navodi dr Marija Cerović Savić.

Lekar, medicinske sestre i pomoćno osoblje zaposleni su preko Centra za socijalni rad u Paraćinu.

"Peremo posteljinu, garderobu za štićenice Doma. Bude presvlačenje tri do četri puta, ako je potrebno i više", kaže Marija Ružić, radnica u vešeraju.

U manastirskom konaku prva deca boravila su za vreme Drugog svetskog rata. Nakon toga sestrinstvo manastira je odlučilo da prihvati na čuvanje i trajnu brigu devojčice i žene sa smetnjama u razvoju. Neke su došle kao deca, druge u zrelim godinama iz sličnih ustanova u Srbiji. Raduju se svakom ko im dođe u posetu.

Puno je i humanih ljudi koji na razne načine pomažu ovu specifičnu zajednicu, ali o svom dobročinstvu ne žele da govore.

"Imamo i dobru saradnju sa roditeljima sa prijateljima sa kolegama iz centara koji su i doveli svoje korisnike na smeštaju, sa meštanima, tako da uglavnom svi su negde pozitivno raspoloženi za pomoć i za saradnju", navodi Slavica Ristić, v. d. direktora Centra za socijalni rad u Paraćinu.

Humana misija monahinja i zaposlenih i njihova ljubav prema štićenicama satkana je u samu suštinu pravoslavne vere, ali i čovekoljublja - pomoći drugima i ne pričati o tome.