Noćni ribolov u Šapcu kraj Save

Na svom putu prema Dunavu, reka Sava povezuje četiri zemlje, a Šapčani kažu, da kod njihovog grada, pokazuje sva svoja lica. Kod Mišarske ade je najšira, dok je najveća dubina izmerena nizvodno od ušća Drine, njene najveće pritoke. Ribolovci su na Savi i tokom noći, a do 1. novembra pecanje je dozvoljeno od 3 ujutru do 21 čas.

Od tri sata ujutru, sa štapovima, mašinicama, signalizatorima, ribolovci strpljivo čekaju zoru i šarana. Vodenu lisicu, kako ga zovu, nije lako upecati, jer je borba sa njim uvek neizvesna.

 

"Za dobar ulov, konkretno šarana, potrebno je pre svega, znanje, strpljenje, a i sreća, provoditi dosta noći i provoditi dosta dana, na vodi, čitati vodu, tj. prepoznati kada će riba da udari, gde se nalazi, nije lako, to sve ide sa iskustvom i sa godinama”, objašnjava Miroslav Popović, sportski ribolovac. „Posle radnog vremena obično dođem na Savu, tu se odmorim, da li ima riba ili ne, svejedno mi je, važno mi je da sam na vodi, i tu se najbolje odmorim."

U gradu svako ima svoje zanimanje, ali pored Save svi su isti. Reka im je učitelj, a u toku noći i najbolji drug.

„Ovde tražimo neki mir, od svakodnevnih obaveza se odmoramo, tražimo svaki trenutak da provedemo ovde pa makar to bilo i ovako rano ujutru, ta kafa koju pijemo ujutru na Savi ne može da se plati, mir, tišina, nema buke, nema nervoze, malo se šalimo, malo nekad nešto i upecamo, i tako provodimo vreme ovde, godinama", navodi Nebojša Tomić, sportski ribolovac.

Mile Milovanović, sportski ribolovac kaže da dođe ovde da se opusti i odmori: „Odem pun energije odavde kući, ujutru na posao, uveče opet na vodu i tako svaki dan".

Pored Save svako od sportskih ribolovaca ima svoje mesto koje čisti, održava i sa kojeg hrani ribe. One manje vraćaju se u vodu. Anegdota, legendi i mitova među ribolovcima ima mnogo. Statistika kaže da je u klubu „Bistro” Saša Savić, upecao ovogodišnjeg rekordera, šarana teškog nešto više od 14 kilograma.

broj komentara 0 pošalji komentar