Manje površina pod pšenicom zbog niske otkupne cene

Zemljištu nedostaje vlaga, a poljoprivrednicima novac za setvu. Zbog manjeg ovogodišnjeg roda i niske cene, neki šabački ratari pšenicu će posejati na duplo manjim površina nego lane.

„Prošle godine sam imao deset i po, jedanaest hektara, ove neću imati preko šest. Dosta sam zemlje koju sam obrađivao pod arendom, otkazao jer, računica je nikakva. I ovo što sejemo, sejemo naše domaće seme", kaže Goran Kuzmanović, poljoprivrednik.

Zarade na pšenici tvrde da nema. Seju je uglavnom zbog plodoreda, sve češće, nedeklarisanim semenom, koje stručnjaci ne preporučuju.

„Prošle godine smo kupovali seme, pokazalo se loše, svašta ima u njemu, ove godine nismo. Ne može, skupo. Velika su ulaganja? Sad treba da posejemo pšenicu, tanjiranje, spremanje sve preko 30 hiljda sa đubrivom a na proleće ponovo, još toliko i više", objašnjava Slobodan Dragojević, poljoprivrednik.

„Ukoliko se koristi seme iz ambara, seme mora prethodno da se zapraši, da se zaštiti, i da se poveća norma semena. Ukoliko ne rade naklijavanje i ispitivanje klijavosti tog starog semena, da povećaju normu semena za najmanje 10%, i ukoliko se kasni sa setvom van optimalnog roka, svaki dan povlači povećanje norme semena", kaže Svetlana Zlatarić, PSSS Šabac

Savet poljoprivrednicima je da primene redukovanu obradu zemljišta i setvu obave što pre. Optimaln rok je do kraja oktobra.

 U Srbiji je 2017. pešenicom bilo zasejano rekordnih 650 hiljada hektara, a prošle godine, 80 hiljada hektara manje. Prema podacima Udruženja Žita Srbije, ove jeseni, hlebno zrno biće posejano na oko 550 hiljada hektara.