Proizvodnja, prodaja i druženje

Svakog radnog dana ispred Poljoprivredne škole u Vršcu može se kupiti sveže voće i povrće. Čim stignu u školu, deca imaju obavezu da naberu sve što je dozrelo na školskom imanju, spakuju u gajbe, a onda po dva učenika dežuraju na maloj pijaci. Kupci su uglavnom penzioneri iz okolnih zgrada, koji uz kupljeno dobiju i ponešto gratis

„Kad mi treba nešto ja dođem ovde, jer mi je blizu", kaže jedan od stanara iz obližnje zgrade.

 „Ovde smo od 8 do 12 časova, dođu komšije, upoznali smo se sa dosta njih i pomažemo im, odnesemo im do kuće, ponekad im damo malo više", 

„Najviše ih ima kad je lepo vreme, onda se napravi gužva", pričaju učenici Poljoprivredne škole.

 Profesori kažu da prodaja nije cilj, jer su u pitanju male količine. Deca se pre svega uče kako da pravilno neguju, gaje i proizvode voće i povrće, a onda i kako da trguju. Osim lekcija iz struke, obavezne su i lekcije iz humanosti.

„Praksa je da kada dođu bake sa malim penzijama , da kupe dva tri paradajza da im poklone jednu papriku, krastavac , ako neko kupi malo više a dođe sa štakom da im pomognu da odnesu tu robu kući. Često bake donesu i neku pitu, kafu sok tako da nam je odnos sa komšilukom izuzetan", objašnjava Borivoje Topovački, koordinator praktične nastave na školskoj Ekonomiji.

Novac koji sakupe od prodaje voća i povrća namenjen je sitnim popravkama, za kupovinu gajbi i potrošnog materijala na školskoj ekonomiji

 „Inreresovanje je veliko, zna se da je kvalitetno , zan se da se to proizvodi pod nadzorom i standardima i ono što je jako bitno, ljudi imaju veliku empatiju prema tome što se radi, odnosno da je njima baš drago da dođu da kupe proizvode koje su proizvela njihova deca ili deca njihovih poznanika", pojašnjava Srđan Kliska, direktor Poljoprivredne škole u Vršcu.

Osim penzionera iz komšiluka ovde, pazari i dosta njih iz celog grada- što zbog kvalitetne robe, što zbog simpatija prema vrednim učenicima.