Arheolozi otkrili ostatke hrama u trsteničkom selu

Arheolozi i istoričari već treću nedelju uz pomoć meštana strpljivo i sa puno pažnje rade na lokalitetu koji je odvajkada važio za sveto mesto koje su Bogdanjci posebeno čuvali i poštovali. Ispostavilo se sa razlogom jer je su otkriveni ostaci hrama dužine 15 i širine 8 metara.

"Veliki sakralni objekat za to vreme, a možemo pričati preliminarno o nekom 17. veku, možda početku 18. po materijalu. Naišli smo na finu količinu bronzanog prstenja iz različitog perioda, srebrnjake iz vremena cara Leopolda prvog, znači habzburškog vladara iz 1676. godine", kaže Marin Bugarin, arheolog Narodnog muzeja u Kruševcu.

Istorijskih podataka o izgradnji nema.

"Najstariji istorijski izvor koji se pominje je putešestvije Joakima Vujića iz 1828. gde on beleži da je u pitanju jedan manastir porušen za vreme vojne princa Eugena. U pitanju je Eugen Savojski", navodi Jelena Vukčević, istoričarka Trsteničkog univerziteta.

Legende o Đurovači uz koje su stasavali oni rođeni na brdu iznad Zapadne Morave su brojne. Vezuje se i za starog Jug Bogdana, oca kneginje Milice. Devedesetpetogodišnji Ljubiša Radojević nikada ih nije zaboravio, iako je iz rodnog kraja otišao pre više od sedam decenija.

"Od naše kuće se vidi ovo brdo i ovi hrastovi i on je celog života zamišljao da će tu jednog dana biti crkva. Steko je neki kapital koji je voljan da uloži u napredak i u obnovu neke svoje dečije ideje, mašte", navodi Ljubiša Radojević, sinovac donatora.

"To je bila uvek inicijativa da se u Bogdanju napravi hram za bogoluženja, pričešća, venčanja i uvek je bilo a šta ćemo sa Đurovačom", kaže Nenad Nedić, paroh Medveđanski.

Ljubišin, ali i san svih meštana Bogdanja konačno će se ostvariti. Na mestu odakle se pruža najlepši pogled na trsteničku kotlinu nići će crkva posvećena Svetom Đorđu.