Hleb koji je srpsku vojsku sačuvao od gladi

Od mešavine ražanog i belog brašna u odnosu 70 prema 30 odsto peče se hleb koji je sačuvao od gladi srpsku vojsku za vreme oslobodilačkih ratova od 1912. do 1918. Tain na turskom znači sledovanje. Svaki vojnik je dobijao po 800 grama dnevno. Da se i danas može napraviti po starom receptu pokazali su u pekari "Mrkšićevi salaši" u Srpskom Itebeju.

"Ovaj hleb je poseban zato što ne sadrži aditive i konzervanse već prirodno kiselo testo koje mu daje svežinu i koje je u stvari najvažniji sastojak ovog hleba. Prilikom pečenja bio je cilj dobiti što jaču koricu kako bi se duže sačuvala svežina", kaže Biljana Katić, tehnolog u pekari.

Ideja da se peče tain potekla je iz Organizacije rezervnih vojnih starešina Zrenjanina, koji su na ovaj način želeli da obeleže 100 godina Udruženja, koje je osnovano na prvu godišnjicu proboja Solunskog fronta. Za tadašnje njegove članove tain je bio svetinja.

„Iz ovoga možemo da naučimo mnogo toga. Koliko su naši vojnici bili posvećeni i borbi za slobodu i koliko su cenili sve. Između ostalog i hleb. Nije bilo samo oružje i hleb je jedna vrsta oružja na taj način što je davao snagu i davao je u ovom slučaju i moral srpskom vojniku", ističe Tanja Dulović, rezervni kapetan ORVS Zrenjanin.

Karakteristika taina je da se teško kvari. U muzeju u Pirotu čuva se jedan pečen 1912, sledovanje vojnika Alekse Zdravkovića iz Pirota. Verovalo se da prvi dobijeni tain u vojsci donosi sreću, pa su ga mnogi, kao i Aleksa, čuvali kao amajliju.