Stočari u Mačvi zabrinuti zbog pojave afričke kuge

U mačvanskim oborima je oko 250. 000 tovoljenika, a kapaciteti su znatno veći. Nesigurnu proizvodnju u kojoj su gubici česti, prema rečima stočara, dodatno je ugrozila pojava afričke kuge svinja.

"To će samo doprineti da se još više smanji proizvodnja", smatra Milan Madžarević, stočar iz Štitara.

"Ja sam mnogo zabrinut, pošto je cele godine katastrofalna cena svinja, sad ako bude još gore, onda smo propali načisto", kaže Milan Gajić, stočar iz Jevremovca.

Preventiva je najvažnija, kažu veterinari. Za ovu bolest ne postoji vakcina.

"Zabranjeno je držanje svinja na otvorenom, jer ovde da bi se bolest proširila, moramo imati u prvom trenutku kontakt zaraženih i zdravih životinja. Čim su svinje na otvorenom, moramo sprečiti kontakt divljih sa domaćim životinjama. Obavezne su biosigurnosne mere na farmama, nezavisno da li su to velike farme ili male, postoje mere kojih se odgajivači moraju pridržavati. Kontrolisani ulaz i ljudi i životinja na farme, dezinfekcija prevoznih sredstava, dezinfekcija odeće obuće, kako radnika tako i veterinara'', navodi Marko Ruvidić iz Veterinarske stanice u Šapcu.

Svako uginiće svinja na imanju, stočari su u obavezi da prijave nadležnima.

"Klinička slika kod afričke kuge svinja se karakteriše depresijom, anoreksijom. Životinje slabije uzimaju hranu, ono što prvo vlasnici primećuju. Zatim, primećuju da životinje nesigurno hodaju, skupljaju se u gomili. Ono što je sledeći klinički znak da je povišena temepratura koja ide i do 42 stepena, pojavljuju se krvarenja, na koži, najčešće na perifernim delovima kože, na ušima, na njušci, na repu i nogama. To je sve ono što vlasnici prvo mogu da primete, samim tim i da kontaktiraju nadležnog veterinara", objašnjava Marko Ruvidić iz Veterinarske stanice u Šapcu.

Pored mera dezinfekcije, stočarima se savetuju da svinje ne hrane pomijama, već proverenom kvalitetnom stočnom hranom.