Građani (ne)oprezno daju lične podatke

Iduće nedelje počinje primena novog Zakona o zaštiti podataka o ličnosti. Statistika pokazuje da lične informacije najčešće dajemo bankama, zdravstvenim ustanovama, a često ih ostavljamo i na internetu. Da li su građani svesni rizika i na koji način ustanove čuvaju lične podatke klijenata, proveravale je u Vranju Danica Mirić.

Korisnici društvenih mreža najčešće sami postavljaju lične informacije, materijal koji spada u domen privatnog. Tako oni nesvesno, a direktno pružaju mogućnost da se njihovi lični podaci zloupotrebe. Platforme društvenih mreža i drugih sajtova na taj način prikupljaju informacije.

Jedinstveni matični broj građani najčešće ustupaju bankama ili drugim institucijama. Kod lekara, na primer, pored osnovnih podataka, u evidenciji je i dijagnoza, istorija bolesti.

"Te podatke, samo deo, možemo dati zvaničnim državnim organima na njihov zvanični zahtev, sudskim ili policijskim organima, ali pacijenti Zdravstvenog centra u Vranju mogu biti savršeno sigurni da će podaci koji se tiču njihovog ličnog statusa, oboljenja ili nekih ličnih stanja, biti sačuvani kod nas i neće biti zloupotrebljeni u neke druge svrhe", kaže Nebojša Ljubić, načelnik pravne službe Zdravstvenog centra u Vranju.

Pravo na zaštitu podataka o ličnosti ima svako, a Zakonom se, između ostalog, uređuju uslovi za prikupljanje i obradu podataka.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.