Vašar starih zanata i zanimanja u Sirogojnu

U ambijentu zlatiborskog sela, među vajatima, brvnarama i kućama iz 19. veka posetioci i majstori zanatlije, samouki neimari, grnčari, kovači, pletilje, tkalje, stolari, čuvari umeća koje, uprkos vremenu i godinama, opstaje do danas.

"Počela sam od osme godine, a učila me je majka. Posle sam više bila samouka", kaže Božidarka Kuburović, pletilja iz Krive Reke.

„Od oca sam naučio da radim stolice i to radim od 72.godine. I još ovo ja godinu, dve, tri eventualno, i završava se izrada stolica starih", kaže Kosta Starčević, 82-godišnji stolar iz Ravni.

„Zanat sam naučio od dede i oca, ustvari ja sam četvrta generacija kovača. Bavim se klepanjem sekira, raonika za poljoprivredu, ovo što treba ljudima", objašnjava Radovan Vladisavljević, kovač iz Krive Reke.

Predstavljanje tradicionalnih zanatskih veština i srpskog nematerijalnog kulturnog nasleđa, deo su aktivnosti Muzeja koji godišnje poseti više od pedeset hiljada turista.

„Ja obožavam Srbiju. Svake godine idem ovde da igramo i Sirogojno je, kako da vam kažem, to je super, super", kaže Korin Baraton iz Francuske.

"Uče pesmu, uče igru i jednostavno spoznaju Srbiju onakva kakva jeste, a Sirogojno sigurno može i ume da pokaže", objašnjava Vladimir Tanasijević, predavač za srpsku nematerijalnu kulturu.

„Ono što je cilj jedne ovakve manifestacije, to je očuvanje pre svega nematerijalne kulturne baštine. Ovaj Muzej, pre skoro 30 godina, shvatio je značaj očuvanja zanata koji su karakteristični za ove prostore", kaže Svetlana Ćaldović, direktorka Muzeja „Staro selo".

Za gotovo deceniju trajanja manifestacije koja kroz komunikaciju sa posetiocima, čuva, razvija i vrednuje stare zanate i zanimanja, predstavilo se više od 200 zanatlija iz užičkog i zlatiborskog kraja.