Užičanin Dejan Tomić osvojio Elbrus

Među njima bio je i Užičanin Dejan Tomić, koji je počeo da planinari pre samo sedam godina, tokom kojih se ispeo i na Mon Blan, a ove godine, treći put istrčao i fruškogorski ultra ekstremni maraton, dužine 134 kilometra, kao odličnu pripremu za Elbrus.

Ushićenje pogledom sa vrha Evrope potisne sve što im je otežavalo uspon do tih 5642 metara na Kavkazu, kaže Dejan.

"Oblaci su bili na 2000 metara, znači, sve ono što je bilo iznad 2000, a tamo je tih planina stvarno mnogo, jer se vidi veliki deo Gruzije, znači, to je stvarno baš zemlja izmišljena za planinarenje, odličan je bio pogled videlo se možda nekih 70-80 kilometara u daljinu", kaže Dejan Tomić član užičkog planinarskog društva "Rujno".

I mada im je trebalo devet sati da savladaju uspon, na vrhu samo kratko zadržavanje.

"Bilo je možda negde oko minus pet, sunčano, ali vetar je pravio da je i pet minuta bilo stvarno jako mnogo. Ja sam skinuo rukavice, pošto imam dvoje ili troje rukavice uvek na ruci, bukvalno sam napravio par fotografija i nisam smeo više od promrzlina", navodi Dejan Tomić.

A moglo bi se reći da im je, za razliku od drugih, vetar bio saveznik; tokom njihovog uspona, duvao je tridesetak kilometara sporije nego tokom aklimatizacionih dana.

"Vetar je tih dva dana naših aklimatizacije bio negde oko 50-65 kilometara na sat; nas je sačekala kiša i mgala, svaki dan su pokušavali da se penju na vrh, ali je bukvalno od 100 ljudi, izlazilo jedno ili nijedno. Dolazili su do 5000 metara i vraćali se", kaže Dejan.

Ali lepo se pamti, dodaje Dejan, koji je odmah po povratku, planinare iz matičnog društva Rujno, čiji je jedan od vodiča, vodio na Moračke planine. Predstoji im kaže zlatna jesen, i uživanje u okolnim planinama Zlatiboru i Tari.

Sa njih je i krenuo, prvo do najviših vrhova bivše Jugoslavije, Balkana, zatim više alpskih, međju kojima i Mon Blan, do poslednjeg Elbrusa na Kavkazu... Sledeći na koji bi krenuo, bi bio možda Pamir, jedan od himalajskih vrhova. Vedro Dejane, i dobar pogled.