Od Požege do Pamplone - na trku bikova

Ukratko bi festival San Fermin mogao da se predstavi i ovako. Ali put od Požege do Pamplone ume da potraje. Umor ublažavaju nemački pejzaži, a nakon neprospavane noći na aerodromu u Budimpešti, umirujući glas stjuardese najavio je dobrodošlicu u Frankfurt.

Umesto predaha na aerodromu, avio-prevoznici su se potrudili da podrže Dejana Kovačevića, Beograđanina, koji je na trku bikova krenuo u dobroj kondiciji:

"Broj jedan ušli, a izašli smo na broj četrdeset. A do broja četrdeset ima dva kilometra".

Ukrcavanje u avion bilo je međutim pomereno na broj 32, a posle jutarnje gimnastike konačno u avionu za Pamplonu samo tri srpska državljanina.

"Kako je počelo, od nas trojice neće ostati nijedan do trke", kaže Dejan Kovačević. "Do trke neće ostati nijedan na nogama, ozbiljno ti kažem."

Znatiželja je ipak bila jača od neprospavanih sati, a festivalska atmosfera i raspoloženje odagnali su umor. Domaćini, ali i mnogi gosti, obučeni u tradicionalne boje, tokom svih sedam dana koliko traje festival.

Za Dejana, najbolja vežba za razbuđivanje su sklekovi. Posle stotog, kaže, spreman je da se suoči i sa moćnim bikovima.

Da bi zauzeli što bolja mesta ili učestvovali u trci, većina posmatrača ili učesnika prethodnu noć uopšte nije spavala.

U poslednjoj ovogodišnjoj trci učestvuje i Dejan. Kaže da se sve odigralo neverovatnom brzinom, poput voza koji je protutnjao. On smatra da u ovakvoj trci panika može biti pogubna.

"Svaki čovek ima strah pre akcije, u toku akcije i posle akcije. Ne postoji čovek koji to nema", tvrdi Kovačević. "Samo ljudi koji imaju strah u toku akcije sa njima ne možeš ništa da uradite. Većina ljudi ima strah, pre akcije, to može na neki način da se kontroliše. Dosta ljudi ima strah posle akcije, to je ono što oni prevazilaze sami".

Povređenih je bilo, ali zato su tu uvek brojne medicinske ekipe, a nakon trke i poslednjeg dana festivala San Fermin, kao i prethodnih, brojni sadržaji i dobra zabava. Pored domaćina, turista ima iz celog sveta. Konobar Dominikanac ne zna gde je Srbija, ali za jedno ime se u Španiji dobro zna.

Eh, pusti snovi, ali nam je preporučio da probamo specijalitete Navare, pokrajine čiji je glavni grad Pamplona.

Navarska jagnjetina podseća na neku vrstu gulaša i, po našem skromnom sudu, ne može da nadmaši zlatiborsku jagnjetinu.

Festivalskoj atmosferi doprinosi i prisustvo velikog broja muzičara, praktično sa svih kontinenata.

"Različite grupe ljudi, odnosno Udruženja imaju specifičnu muziku koju sviraju upravo na festivalu, kada se krene u koridu, gde su bikovi", objašnjava Ajtiver Garsija. "Tako je uvek poslednjeg dana San Fermin festivala, kada se održava i poslednja korida u toj godini. U Pamploni tog poslednjeg dana ima sigurno 200.000 ljudi iz celog sveta, jer ovo je internacionalni festival".

I dok jedni uživaju uz muzički kolorit koji im prija, mnogi ne propuštaju svakodnevni festivalski vatromet. A zatvaranje San Fermina je poseban doživljaj, kada čujete pesme koje pevaju Pamplonci.

Festival San Fermin svake godine poseti oko milion turista sa svih kontinenata. Tome je bez sumnje doprineo i roman "Sunce se ponovo rađa" , koji je Ernest Hemingvej pisao i u hotelu "La Perla", u kojem danas odsedaju imućniji turisti.

U sobi 217 ovog hotela odsedao je i Ernest Hemingvej. Danas noć u toj sobi košta 1700 evra i uvek je rezevrisano.

Pamplona se po zatvaranju manifestacije vraća u uobičajeni ritam, u očekivanju narednog festivala, kada se grad ispuni turistima sa svih meridijana, koji prvenstveno dolaze zbog trke s bikovima.