Malinari postigli dogovor

U najvećem srpskom malinogorju berba maline još traje. U nižim predelima već je pri kraju a u brdima će potrajati još desetak dana. Osim što je berba kasnija nego što je uobičajeno proizvođače muče veće brige.

Prošle godine maline su dobro rodile, ističe Nada Topalović iz Arilja:

"Ove godine se nešto desilo, nema ni pola prošlogodišnjeg roda."

Vremenske neprilike, sušenje malinjaka, prošlogodišnja loša cena, prosečna za Srbiju bila je 92 dinara uslovili su i ovu berbu.

Da ova godina nije naklonjena malinarima kažu i stručnjaci. Njihova procena je da je ovogodišnji rod bar za trećinu manji.

Dok je nekada Arilje u vreme berbe dupliralo broj stanovnika ove godine su berači problem. Dnevnica od 2000-3000 dinara nije posebno zanimljiva beračima, a vlasnicima malinjaka je problem.

"Dvadeset kilograma malina vam treba jednu dnevnicu", objašnjava Dragan Bogdanović. "On nabere 20 do 25 kilograma, mora da se doplati. To je problem cele Srbije, ne samo Arilja. Gde god ima malina nema berača."

Problemi s cenom nisu svuda isti. U zavisnosti od područja i otkupljivača cene su od 140 do 180 dinara. U ariljskom-ivanjičkom kraju, odakle dolazi i najviše malina na teritoriji Srbije, cena od 140 i 150 dinara izazvala je reakciju malinara.

Dogovor je, ipak, postignut, kaže Dobrivoje Radović, predsednik Asocijacije proizvođača maline i kupine Srbije:

"Da nema klasiranja za rod 2019, da bude jedinstvena cena za kilogram do kraja same kampanje, da bude povećanje sledeće sedmice od 10 do 15 dinara minimalno i spram ponude i potražnje da će cena rasti."

Osim kao izvozni adut zemlje koji donosi godišnji devizni priliv od oko 250 miliona evra, maline su značajna stavka kao dopuna kućnog budžeta i malinarima i beračima, a kada je sezona i cena dobra, a bila je i preko dva evra, u malinarskim područjima svi imaju koristi.