Župske poljane: Kako spasiti blago koje nestaje

Bilo ih je u Župi nekada sedamdesetak a danas u tragovima tek 24. Samo je jedna, u Lukarevini pod zaštitom države, pa je skoro pre četiri decenije delimično rekonstruisana.

"Nema dovoljno sluha da se to opremi, da se napravi neki sadržaj koji bi bio sigurno imidž Župe. To je jako važno da mi imamo šta da pokažemo svetu, da bi svet došao ovde", kaže Sava Nikolić Poljanski iz sela Raklja.

"Jedna od mojih ideja je bila još 2005. da se sve te poljane, poput Sirogojna premeste na jedno mesto", navodi Milorad Minić, vinar iz Tržca.

Blaga klima je oblikovala ove ljude i njihove sezonske naseobine tokom berbe grožđa. Najveća poljana je Pokrp sa oko sto kuća a po arhitektonskom stilu izdvajaju se Crvena jabuka, Kruševica i Ježevica na padinama Kopaonika, Željina i Goča.

"To je bila živa poljana. Tu grožđa koliko hoćete, a tu je  ta autohtona sorta Prokupac. Tu se spavalo, jelo, spremalo se. Tu su imali lonci, zemljani, kuvalo se a vinograd je dvaput, triput kopan i plevljen. Znači, uglavnom se tu dođe 7,8 ili 10 dana. Kada se završi posao ide se kući", navodi Dragomir Azdejković, poljana Ježevica.

U svakoj poljani zbijene su kuće sa uskim sokacima i centralnim trgom. Vinski podrumi građeni su od kamena a kuće iznad od blata, drveta i nepečene cigle.

"Uz pomoć Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije koje je prepoznalo značaj te naše priče, u Beogradu ćemo otvoriti jednu izložbu " Župske poljane, blago koje nestaje", jer smatramo da je ovo pravo blago i koje će, bojim se, ako ne odreagujemo uskoro, u narednoj deceniji u potpunosti nestati", navodi Ivan Brborić, direktor Zavičajnog muzeja u Aleksandrovcu.

Želja svih župljana ali i brojnih turista je da se obnove poljane u kojima su nekada živeli ljudi, a stanovalo vino.