Žeteoci vredno rade u šabačkom kraju

Domaće sorte pšenice, bolje su rodile od stranih hibrida. I pored čestih promena vremena i velike količine padavina , prosečan prinos hlebnog zrna je oko pet tona po hektaru.

"Kvalitet je tu negde na minimum, pošto su bile velike kiše, i ona je pšenica posle te velike vlage naglo sazrela, al' opet je negde hektolitar između 75-76, tako da je zadovoljavajuće opet. Prinos je negde izmedju pet I sedam tona, zavisi gde je uhvatio grad, gde nije. Cene još nema, čujem da se stara pšenica prodaje po 23, 24 dinara.', kaže Jovica Bilotomić iz Bogosavca.

Kiša je umanjila kvalitet zrna, i doprinela razvoju korova koji otežavaju žetvu. Prinos je znatno manji na parcelama koje poljoprivrednici nisu zaštitili od bolesti.

"Žito je praktično izgorelo. Ovo što imamo žita, ovo je super kakva je godina, ja sam se nadao da će biti dosta lošiji prinos. Kvalitet zrna je uglavnom jako loš. Ne znam u procentima da kažem, ali dosta zrna je propalo, to je zrno koje nema hleba u sebi, brašna, to je zrno za mekinje.", navodi Filip Dragojević, kombajner iz Šapca.

Poljoprivrednici u amabarima skladište uglavnom lošiju pešnicu koju koriste za ishranu stoke, a većinu roda predaju otkupljivačima na čuvanje.

"Hektolitar je isto šaren, od 61 do 76, ali koliko imamo informacije sa otkupnih mesta, 76 je neka gornja granica. Nije sjajno, ali, biće pšenice za ovu godinu. Cena je na današnji dan, oko sedamnaest dinara sa PDV-om, očekuje se neki porast, malo je teško prgonozirati i davati procene", navodi Darko Simić iz PSSS.

Na teritoriji grada i u tri okolne opštine, pšenicom je zasejano oko 25.000 hekatra. U toku ove sedmice, žetva će biti završena.