Ovčarstvo isplativo Stojanu iz Vlasotinca

Uz ovce se opušta i uživa pa ga dobro raspoloženje nikad ne napušta. Na kraj Vlasotinca, na imanju kupljenom sedamdesetih godina prva ovca sa dva jagnjeta stigla je pre deset godina. U sedamdestčetvrtoj Stojan Stojiljković jedan je od retkih ovčara u vlasotinačkom kraju.

"Pos'o ima, a ima i korist , ako čuvaš, ne možeš da čuvaš 10-15, ali od 60-70 ovaca ima računica. Ja sam, prodao jaganjce, ni jedno jagnje nisam dao ispod 350 dinara po kilo", kaže Stojan Stojiljković, stočar iz Vlasotinca.

Mnogo daju, a malo traže dodaje Stojan. Ne muzu se, čak i dvaput godišnje jagnje. Potražnja velika, a ponuda mala.

"Za dve godine tri puta, tri jagnjeta dobiješ. Jagnje za dva meseca mora da napravi do 30 kila, 2 i po meseca 30-35 kila. I eto računice. To je računica odlična. Tržište da sam imao još 50 komada prodao bih", objašnjava Stojan Stojiljković.

Među ovcama koze i jarići da ih čuvaju kad se već lepo slažu. Dok prinove za koji dan ne stignu tu su i ljubimci.

U stadu koje broji 80 ovaca su i dva mala jagnjeta, jedno od njih je Đurđevka.

Celo stado je umatičeno, veterinari rado dolaze na imanje Stojiljkovića. Puni ambari potvrdjuju da se radi puno, mada čini nam se da je lakše nego pod plastenicima.

"Ja radim skoro pet hektara tuđe imovine, a imam tri hektara posejane deteline koja je lično moja. To jedu. Detelina će ove godine, ako Bog da biti četiri pa i pet puta košenje", kaže Stojan Stojiljković.

Stojanov cilj je da se porodična tradicija pečalbarstva prekine i da ga vrlo brzo unuk Miloš nasledi. Deda je stvorio dobru osnovu, unuk je zainteresovan. Ostaje samo da se uz neke povoljne kredite obnovi mehanizacija stara i pola veka.