Pčelari zabrinuti za pčele i prinose meda

Ova godina biće ispod proseka kada je reč o bagremovoj paši - glavnoj u većini krajeva Srbije. Pčele su nektar prikupljale između dve kiše, a nekoliko hladnih talasa prekidali su cvetanje bagrema. U dolinama i pored reka kasni mrazevi delimično su oštetili biljke tako da bagrem tu nije ni cvetao.

"Imali smo dosta kišnih dana, negde oko 19 kišnih dana, pčele su ušle u rojbeni nagon, tako da se sad masovno izrojavaju. Slaba je paša ove godine? Totalno slaba paša je bila u ravničarskim terenima, dok gore u planinski teren bagrem se tek sada otvara", kaže Velibor Marković, pčelar iz Ćuprije.

U poslednjih deset godina populacija pčela u svetu smanjena je za 30 odsto, a kao razlog navodi se prekomerna upotreba pesticida. Kod nas najveća opasnost za pčelinja društva je zaprašivanje semena i biljaka sistemskim insekticidima koji se kupuju na crno i zaprašivanje biljaka u cvetu, što je zakonom strogo zabranjeno. I ovog proleća bilo je masovnih pomora pčela.

"Bilo je masovnog trovanja, bilo je trovanja, bilo je trovanja u Ivanjici gde je totalno stradalo 96 društava, bio je ogroman broj stradalih izletnica ali na žalost to ništa nije prijavljeno Upravi za zaštitu bilja i Upravi za veterinu", navodi Dejan Marković, predsednik udruženja "Sačuvajmo pčele".

Povodom Svetkog dana pčela u Ćupriji je održan prvi Sajam pčelarstva, meda i zdrave hrane. Pčelari su se okupili u Moravskom parku, izložili svoje proizvode i u zenitu sezone razmenili iskustva.

"Imamo 96 članova sa sa nekih četiri hiljade košnica trenutno, na današnji dan, nadamo se da posle ovakve promocije imamo još dvadesetak, trideset da uvećamo naše društvo", navodi Milan Nikolić, predsednik društva pčelara "Ravanica - Nemanja" u Ćupriji

U jednom letu pčela izletnica obiđe i do stotinu cvetova, a za kilogram meda potrebno je da pčele prikupe nektar sa tri do pet miliona cvetova. Pri tom prevale put sedam puta veći od obima zemljine kugle. Stvorenje za poštovanje, koje zaslužuje veću pažnju i maksimalnu zaštitu.