Učenici osnovne škole u Brekovu dobili digitalni kabinet

Milan Luković i Milovan Pajović su jedini osmaci, zajedno u klupi, ali i među najboljima u Republici - jedan iz istorije, drugi iz geografije. 

"Uz malo vežbe i malo truda i nije tako teško", kaže Milan. "Ali ako se voli, to je najvažnije. Jeste da nas je malo ali nekako nam je lakše, svi se znamo." 

Milovan do škole ide autobusom, ali od kuće do autobusa pešači tri kilometra:

"Zimi su snegovi i preko metra ali čistimo i snalazimo se. Pomažemo jedan drugom kad zatreba, ne zameramo jedan drugom, slažemo se."

Njihovim stopama kreće i Magdalena, za koju matematika u trećem razredu nema tajni što potvrđuje poslednje takmičenje na kojem je jedina osvojila svih 100 bodova:

"Nije da se hvalim ali da, tako je. Imala sam malu trenu, ali zadovoljna sam. U razredu imam još dve drugarice. Lepo su prihvatile moj uspeh jer su stvarno dobre drugarice."

Drugarstvo je ono što povezuje  pedesetak đaka, a sa nastavnicima želja za znanjem. Dragica Vučićević je učiteljica već 29 godina:

"Sa decom je lepo raditi, sa seoskom decom, verujem danas lakše nego sa decom u gradu. Ipak sam rad u seoskim školama je zahtevniji u smislu  kombinacija u nepodeljenim školama kad se u jednoj učionici nađu i četiri razreda."

Škola u Brekovu osnovana pre 123 godine. Sećanje na prošlost i prvog učitelja kome su podigli krajputaš u dvorištu čuvaju u svim generacijama, ali misle i na zahteve digitalnog doba. 

"Poštujući tradiciju hvatamo i korak sa novim vremenom", ističe direktor škole Goran Ičelić. "Ovaj multimedijalni kabinet specijalizovan za strane jezike ali se može koristiti i za druge vidove nastave." 

Nova učionica omogućiće lakše sticanje znanja jer će narednih nekoliko godina biti i više đaka. Uz sve to, zadržaće i posebno mesto u selu zemljoradnika, stočara i pesnika, smeštenom visoko u ariljskim brdima gde je škola - kako je, dolazeći u pohode brekovačkim stihotvorcima zabeležio Dobrica Erić - oduvek celom selu rodbina.