Kulturno nasleđe na udaru "divljih" arheologa

Divljim arheolozima nije predstavljalo problem ni to što se do srednjevekovnog utvrđenja stiže veoma teško, kroz gustu šumu i uz savlađivanje popriličnog uspona. Oko dvesta sveže iskopanih malih rupa i desetak velikih, navodi stručnjake na zaključak da je reč o veoma organizovanoj grupi.

"Oni se vode pričom o skrivenom blagu, ćupovima sa zlatom i tragajući za tim metalnim nalazima pomoću aparata, metal detektora, tom prilikom oni, zaparavo uništavaju arheološko nalazište ili kulturno nasleđe", kaže Milan Savić, arheolog.

Sve ono što divljim kopačima nije interesantno i nema vrednost na tržištu, ostaje iza njih.

"To su delovi posuda, koji su nama arheolozima jako bitni u datiranju samog lokaliteta, da kažem iz kog je perioda ovaj i kako se živelo na samom lokalitetu", kaže Milan Savić, arheolog.

Nije pošteđen od oštećenja ni najatraktivniji deo, koji se nalazi na samom vrhu brda.

Čitava Marina kula opasana je bedemom od kamena, koji je povezivan krečnim malterom. Jedini vidljivi deo zida nalazi se ovde, a otkriven je sedamdesetih godina prošlog veka, prilikom postavljanja dalekovoda.

"Kada je despot Đurađ Branković stupio na presto srpske despotovine i želeo je, zapravo, da poboljša odnose sa Turcima i zbog toga je svoju najstariju ćerku Maru udao za turskog sultana Murata Drugog. Nakon njegove smrti, Mara se vraća u Srbiju i ona je ovde zapravo sagradila jedno srednjovekovno utvrđenje", kaže Dejan Rakić, istoričar.

Zbog izuzetne istorijske i kulturne vrednosti ovog lokaliteta, u Kuršumliji se nadaju većoj zaštiti i pronalaženju lica, kaja ga ugrožavaju, ali i skorom početku istraživanja i uređenja Marine kule, koja bi značajno mogla da upotpuni i inače bogatu turističku ponudu ovog kraja.