Nova nevolja za malinare, zbog sušenja zasada desetkovan rod

U malinarstvu ove godine glavna tema nije cena već sušenje zasada. Zbog toga će, procenjuje se, rod biti manji 50 do 70 odsto. Bolest malinjaka je registrovana u celoj zemlji, a Vlada je na predlog Asocijacije malinara, formirala stručne timove da utvrde uzroke i predlože mere za spas proizvodnje koja državi donosi devizni priliv od oko 250 miliona evra godišnje.

Najpre grad, a potom niske otkupne cene, pa su mnogi malinari prošle godine obrali čist gubitak. Neki su zato, svoje malinjake napustili, drugi nedovoljno zaštitili, ali ovogodišnje sušenje biljaka pojednako zahvata i one zasade gde su primenjene sve agrotehničke mere i nagoveštava još veće probleme.

"Ako ovako nastavi, bojim se da je malina pred uništenjem. Ovde, kao što znate, da iznad 90 odsto ljudi živi isključivo od maline", kaže Milan Radojićić, voćar iz Trešnjevice kod Arilja

"Može se očekivati od 50 do 70 procenata će biti manje maline na teritoriji cele Srbije. Analiza će uraditi svoje, struka će pokazati, pa ćemo videti u kome je glavni krivac", kaže Dobrivoje Radović, predsednik Asocijacije malinara Srbije. 

Stručni timovi su na terenu i za dva meseca treba da obiđu više od 2.000 malinara širom Srbije.

"Očigledno da će biti smanjenja roda, glavna bitka će se voditi za rod koji ćemo dobiti u sledećoj godini", kaže Dragan Rahović sa Instituta za primenu nauke u poljoprivredi.

"Jedan od razloga jeste upravo neodgovarajući sadni materijal. Ali, mi očekujemo da ćemo za naredne dve godine imati sasvim dovoljnu količinu sadnog materijala da pokrijemo čitavo područje republike Srbije", kaže Milan Lukić, direktor Iinstituta za voćarstvo iz Čačka.

Pomoćnik ministra za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo Aleksandar Bogićević kaže da treba spasti ono što se može u ovoj godini, a onda treba napraviti sistem, koji će biti tako ustrojen da se ovakve stvari ne bi dešavale.

Zato će se pojačati rad savetnika i inspekcijski nadzor, a sve kako bi se sačuvala proizvodnja - od voćnjaka, preko hladnjača, do tržišta i izvoza.

"Nijedna karika ne sme da ispadne iz lanca, znači, jako je bitno da svi budemo zajedno u celom ovom problemu, jer, definitivno, jedni bez drugih ne možemo i definitivno moramo svi stati uz ovu priču, da bi očuvali ovu proizvodnju", kaže Dragiša Terzić, predsednik Skupštine opštine Arilje. 

Gubici u ovogodišnjem rodu i prihodu, veliki su problem ariljskih, ali i svih ostalih srpskih voćara kao i države, čiji je drugi izvozni agroproizvod upravo - malina.

 

 

broj komentara 0 pošalji komentar