Priznanja i čuvarima i zagađivačima životne sredine

Najveći zagađivači u 2018. godini su Termoelektrana i rudnici Kostolac zbog neogdovarajućeg saniranja pepelišta i nebrige o životnoj sredini, dok je ove godine Zeleni list ili titulu zaštitnika životne sredine dobilo deset udruženja i pojedinaca.

Dodeljena su i tri specijalna priznjanja i to Misiji OEBS-a u Srbiji, Reviji za ljubitelje priride "Zov" i profesoru dr Ratku Ristiću, dekanu Šumarskog fakulteta u Beogradu, zbog kako se kaže u objašnjenju nagrade, „Stručno i argumentovano, pisanjem naučnih radova i otvorenih pisama nadležnim institucijama, učestvovanjem na tribinama i mitinzima, i sve to u borbi protiv izgradnje derivacionih mini hidroelektrana na planinskim rekama Srbije, posebno u zaštićenim područjima" .

"Jako mi je drago što je praktično brojnim postupcima i državne administracije i lokalnih samouprava, ali, pre svega, samosvesnim i artikulisanim aktivnostima građana praktično stavljena na pijedestal neka istina i da je taj proces izgradnje ovih objekata usporen, a tamo gde treba i zaustavljen", kaže profesor dr Ratko Ristić, dekan Šumarskog fakulteta u Beogradu.

"Primetna je povećana ekološka svest a to je sve zahvaljujući medijima, dakle mediji su ti koji zaista mogu dati veliki doprinos u zaštiti životne sredine upravo kada je reč o podizanju ekološke svesti i edukacije građana. I ja sam veoma srećna što Radio Novi Sad koji ove godine obeležava veliki jubilej, 70 godina rada, 30 godina emituje na svojim programima emisiju o ekologiji i zaštiti životne sredine", navodi Dragana Ratković, urednica emisije "Pod staklenim zvonom", Radio Novog Sada.

Ovo je najstarije ekološko priznanje u Srbiji i dodeljuje se već 36 godina osmišljeno je sa ciljem podizanja svesti o ekologiji, ukazivanja na probleme i moguća rešenja u oblasti zaštite životne sredine. Poslednjih deset godina partner Radio Beogradu 2 u ovoj akciji je Pokret gorana Vojvodine.

"Ona širi ekološku kulturu na neki način mada ja mislim da je naš nivo ekološke kulture mnogo nizak. Sad kad smo dolazili u Karlovce videli smo jednu ogromnu deponiju smeća pored samog glavnog puta Beograd-Novi Sad, što na neki način govori o našoj ekološkoj kulturi. Mi mislimo da je ekološka kultura na neki način važnije odo ove takozvane visoke kulture, jer ako ne brinemo o životnoj sredini neće imati ko ni da koristi ni da stvara ovej drugi deo kultur niti da bude njen konzument", smatra Radoman Kanjevac, glavni i odgovorni urednik Radio Beograda 2.

Dobitnici se biraju tako što svoje predloge za zagađivača i zaštitnike životne sredine daju su udruženja, organizacije, institucije, pojedinci, kao i novinari ekoloških rubrika štampanih, elektronskih i internet medija iz čitave Srbije.