Ćuprija: Zašto neće niko u šivače

Ogroman bilbord na upravnoj zgradi vidljiv i sa prometnog regionalnog puta očajnički je pokušaj turske konfekcije Tibet moda u Ćupriji da konačno nađe dovoljan broj radnika. Fabrici trenutno nedostaje oko 150 radnika različitih struka, uglavnom šivača. Posla i novih narudžbina ima napretek, ali mašine u delu pogona stoje. Konkurs za nove radnike stalno je otvoren.

„Ne moraju da imaju radno iskustvo, ne moraju da imaju nikakve veze sa tekstilom, mi ćemo ih naučiti da šiju, peglaju, apsolutno svemu. Sprovodimo obuke preko Nacionalne službe za zapošljavanje koje su plaćene, nacionalna služba takođe obezbeđuje transport", kaže Aleksandra Todorović, generalni menadžer "Tibet mode".

Lenuta Marioara došla je čak iz Rumunije da organizuje proizvodnju jer na prostoru Pomoravlja, kažu u fabrici, nije bilo dovoljno stručnih osoba za to mesto. Zaposlene radnice, ukoliko su do kraja iskrene, kažu da im je na poslu doboro, da imaju pauze i slobodne dane, plaćen prevoz i bolje plate nego ranije.

Tanja Stojanović, radnica, zadovoljna je uslovima:

"Plata redovna, uslovi su korektni vidite i sami, imamo slobodne dane, zna se kad odmaramo, kad radimo." Na pitanje ima li kažnjavanja, odgovara: "Ja još uvek nisam to doživela."

"Poštuju nas kao radnike, uvek imaju razgovore s nama, pitaju šta nam smeta, šta možemo da poboljšamo, to je dobra stvar", kaže Violeta Đorđević.

Strani poslodavci konačno uviđaju da broj dobrih i vrednih radnika posebno u manjim mestima nije neograničen resurs i da retko ko hoće da radi za minimalac. U "Tibet modi" zato su uveli normu, kažu realnu i povećali plate tako da se sada zaradjuje u proseku oko 33 hiljade dinara.

"Verovatno mnogi neće da rade ili traže nešto mnogo više od onoga što fabrika nudi", kaže Lelica Soldo, radnica.

U čemu je problem i zašto nema šivača pokušali smo da saznamo i u filijali Nacionalne službe za zapošljavanje u Jagodini, ali umesto odgovora dobili smo mejl da nam ne mogu obezbediti sagovornika na tu temu.

Građani Ćuprije kažu da pomaka na bolje u tom gradu ima, ali ima takođe i onih koji ne žele da rade iz raznih razloga.

Među radnicima i nezaposlenima u Pomoravlju već postoji nezvanična lista poželjnih i poslodavaca za izbegavanje. Ali istina je verovatno negde na pola puta između uslova koje nude poslodavaci i želja i navika zaposlenih, a ko mora da radi ne bira posao.