Dug put do istine o posledicama bombardovanja na zdravlje i prirodu

U Pčinjskom okrugu na mapama kontaminacije su sela, okoline gradova, mesta bogata vodom. Samo na Pljačkovici iznad Vranja ima više od 120 izvora i bunara. Vodu su stručnjaci Zavoda za javno zdravlje ispitivali do 2013. godine, tada nisu detektovane štetne materije, ali su tražili da se voda i dalje kontroliše, kao i zdravstveno stanje stanovništva.

"On sad sve manje i manje može da se detektuje, zato što su količine nemerljive instrumentima koje posedujemo, jedino može da se prati indirektnim merenjima, ono što je još opasnije plutonijum u tim projektilima koji je milion puta toksičniji od samog prirodnog urana", kaže Miroslav Simić, načelnik Centra za higijenu i humanu ekologiju Zavoda za javno zdravlje.

Obilazili su kontaminirane zone i timovi iz Ujedinjenih nacija, Pljačkovicu, Borovac. Lokacije u Bratoselcu kod Bujanovca dekontaminirane su 2003. godine, nakon toga projektili sa osiromašenim uranom uklanjani su i sa ostalih mesta.

Članovi Komisije za istraživanje posledica NATO bombardovanja razgovarali su sa meštanima Bratoselca, i porodicama radnika koji su bez zaštitne opreme čistili Pljačkovicu.

"Selo koje ima ispod 300 stanovnika na osnovu medicinske dokumentacije koje su ljudi doneli da smo dokazali  tri tumora mozga, to mene, ne samo kao lekara, već i kao čoveka razočarava i budi sumnju da ima nečega. Sa druge strane nemoguće je raditi medicinsku statistiku na jednom selu, zbog malog uzroka, malog broja stanovnika, ali u svakom slučaju je taj podatak nešto što frapira", navodi Darko Laketić, predsednik Komisije za istraživanje posledica NATO bombardovanja.

U Kragujevcu je problem piralen, gađana je fabrika Zastava, oslobođena je velika količina trafo ulja. To je dospelo do reke. Komisija će pokrenuti i istraživanje o analizi životne sredine, a prve, preliminarne podatke saopštiće 2020. godine

Posledicama bombardovanja na zdravlje ljudi i životnu okolinu bavi se Vladina komisija koju su formirala četiri Ministarstva. O radu komisije, u emisiji "Ovo je Srbija" govorio je Branislav Blažić, državni sekretar u Ministarstvu zaštite životne sredine. 

Da li je Komisija već došla do nekih rezultata i koji je cilj rada komisije?

Cilj rada je otkrivanje istine, to je jedna specifična borba za istinu. Mi tu moramo dati odgovore na, pre svega, dva ključna pitanja: prvo pitanje - da li je, kako to cinično zovu kampanja bombardovanje Jugoslavije ustvari bila jedna zločinačka agresija i drugo pitnje da li korišćnje osiromašenog uranijuma u toku bombardovanja i gađanja hemijske industrije, gađanja rafinerija, gađanja trafo-stanice gde se izlila ogromna količina opasnih hemijskih materija je ostavilo trajne posledica na zdravlje i na životnu sredinu. Koliko je odgovor na prvo pitanje jednostavan i lak, jer gađati hemijsku industriju koja nije vojni cilj, gađati škole, medijske kuće, gađati bolnice, u svakom slučaju, predstavlja jedan zločin prema tadašnjoj Jugoslaviji i prema građanima Jugoslavije, ali na drugo pitanje o posledicama sigurno treba dati odgovor koji je mnogo teži i traži jedno vreme praćenja istraživanja i tu imamo dosta sporenja stručnjaka, naučnih radnika kolike su stvarno posledice i kolika je težina i koliko će se dugo još posledice te osećati. Znači, mi moramo dati odgovor na to šta imamo u vodi, u zemlji i šta ima u nama kao posledica bombardovanja.

Od kojih profila stručnjaka je sačinjena komisija i šta može da predloži?

To je ostavljeno stručnjacima, to je multidisciplinarni pristup to su razni profili eminentni naši stručnjaci, profesori univerziteta akademici koji su fiziko-hemičari, hemičari, biolozi, lekari ... Tu imate razne struke, jer do te naučne istine moramo doći na jedan ozbiljan način s jednim pristupom koji nama garantuje da sutra stanemo iza jednog dokumenta koji je državni dokument da on bude za međunarodnu zajednicu, na neki način, obavezujući, da ona na njega reaguje.

Da li se kontinuirano prate krizna područja?

Krizna područja se prate i ta komisija i formiranje nacionalne laboratorije koja će neprekidno trebati da radi i da uveže laboratorije u čitavoj Srbiji, moći će da dođe do podataka kako u nekoj funkciji vremena to sve traje.

Istraživanja su radile i brojne međunarodne komisije, da li su rezultati dati na uvid?

Međunarodno pravo važi samo toliko koliko velike sile to dozvole, tako i kod tih komisija - 1999. godine je došla prva komisija iz UNEP-a iz Ujedinjenih nacija, Bakarik Ante jedan Senegalac je nju predvodio, taj izveštaj nikad nismo dobili. Kasnije zahvaljujući jednom američkom novinaru, koji se zove Robert Parsons, mi smo uspeli da dođemo do nekih podataka iz tog izveštaja koji je bio vrlo korektan i u kojem Bakarik Ante govori da je korišćen osiromašeni uranijum, da su gađani hemijska industrija i da će doći do trajnog oštećenja u životnoj sredini. Prema tome Ujedinjene nacije to nisu objavile, kasnije su poslali novu komisiju koju je predvodio Finac Havisto i Havisto je napisao jedan izveštaj u kome uopšte ne spominje osiromašen uranijum niti spominje gađanje hemijske industrije. Prema tome ne možemo baš previše njima da verujemo, jer oni kreiraju sve to.

Šta dalje sa dobijenim podacima?

Kad skupimo sve te podatake, kad stane iza tih podataka, iza tog dokumenta koji će biti državni dokument, kad dođemo do te istine za koju se iskreno borimo mi ćemo to morati izneti Međunarodnoj zajednici. Ona tada ima dve mogućnosti: jedna je mogućnost da prihvati sve te naše naučne istine i da kaže jeste, napravilo se to što se napravilo, korišćen je osiromašeni uranijum izvršen je praktično jedna ekocid nad tadašnjom Jugoslavijom ili da kaže da nije sve tačno, ali tada je ona u obavezi da da neke svoje podatke i da negira sve ovo što mi govorimo. I u jednoj i u drugoj situaciji, ako prihvate to što smo mi napisali prihvatili su pravu istinu, ako ne prihvate moraju ući u poziciju da oni određuju i traže i da dokazuju nešto što smo mi već dokazali.